Зашто се Путин крије? Ово није виђено ни у корони, траје већ 196 дана

Његова пауза од регионалних путовања сада траје рекордних 196 дана, а долази у тренутку појачаних безбедносних брига због украјинских напада и строжих мера Кремља, пише Kyiv Пост.

Путиново последње путовање ван Москве, Московске области и Санкт Петербурга била је једнодневна посета Самари 6. новембра 2025. године. У уторак се вратио из Кине, а управо су повремена путовања у иностранство једине прилике када се руски председник појављује у јавности ван Кремља. Према наводима руског независног медија Агентство, досадашњи рекорд Путиновог одсуства са путовања унутар Русије износио је 132 дана током пандемије корона вируса 2020. године.

Појачане мере безбедности

Недавни Путинови ангажмани били су строго контролисани. То укључује божићну службу у објекту за специјалне јединице, састанке са студентима у Долгопрудном, граду у Московској области, као и церемонију полагања венаца у Санкт Петербургу која је одржана без присуства јавности.

Прекид путовања уследио је након извештаја о наводном украјинском покушају напада на Путинову резиденцију Валдај крајем 2025. године. Тај инцидент руске власти су признале, али је на међународном нивоу доведен у питање.

Руске тврдње о нападу на резиденцију

Русија тврди да је Украјина у ноћи између недеље и понедељка покушала да нападне личну резиденцију Владимира Путина код Валдаја, изоловани и строго чувани комплекс у Новгородској области, око 350 километара северозападно од Москве. Према саопштењу руског Министарства одбране, напад је изведен таласима украјинских дронова уз коришћење мамаца, а руска противваздушна одбрана их је наводно све оборила.

Министарство је касније саопштило да је у нападу учествовала 41 летелица, од којих су 23 наводно уништене између 7 и 9 часова по московском времену. Кремљ није саопштио да ли је Путин у тренутку наводног напада био у резиденцији, а његов портпарол Дмитриј Песков одбацио је захтеве за доказима, тврдећи да докази нису потребни ако је „масовни напад дроновима“ неутралисала противваздушна одбрана.

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова поручила је да се напад „апсолутно догодио“ и најавила да ће Русија одговорити, „и то не дипломатијом“.

Тврдње Москве брзо су пренели руски државни медији, а реаговали су и поједини страни званичници. Пакистански премијер Схехбаз Схариф осудио је наводни напад као претњу миру и стабилности, док су Уједињени Арапски Емирати саопштили да стоје уз Русију и Путина. Индијски премијер Нарендра Моди рекао је да је „дубоко забринут“ због могуће ескалације.

Бивши саветник Доналда Трампа Мишел Флин отишао је најдаље, па је без доказа тврдио да су у напад били укључени европски оперативци.

Путинов комплекс код Валдаја описује се као луксузна и изузетно заштићена резиденција са базеном, сауном, голф тереном, хелиодромом, железничком станицом, оклопним возом и снажном противваздушном одбраном, укључујући системе Панцир-С1 и С-400.

Супротне тврдње о нападу

Украјински званичници углавном су одбацили руске извештаје, наводећи да Путинов изоловани и строго чувани резиденцијални комплекс никада није био мета. Оптужили су Кремљ да је измислио напад као изговор за повлачење Русије из актуелних мировних преговора.

Путинов страх

Европске обавештајне службе, које цитира CNN, наводе да Путин сада функционише под неуобичајено строгим безбедносним условима.

Притом не страхује само од претњи беспилотним летелицама, већ и од могуће унутрашње нестабилности.