Zašto se Putin krije? Ovo nije viđeno ni u koroni, traje već 196 dana
Ruski predsednik Vladimir Putin nije posetio nijednu rusku regiju više od pola godine, što predstavlja oštar prekid u odnosu na prethodne godine kada su takva putovanja bila uobičajena.
Njegova pauza od regionalnih putovanja sada traje rekordnih 196 dana, a dolazi u trenutku pojačanih bezbednosnih briga zbog ukrajinskih napada i strožih mera Kremlja, piše Kyiv Post.
Putinovo poslednje putovanje van Moskve, Moskovske oblasti i Sankt Peterburga bila je jednodnevna poseta Samari 6. novembra 2025. godine. U utorak se vratio iz Kine, a upravo su povremena putovanja u inostranstvo jedine prilike kada se ruski predsednik pojavljuje u javnosti van Kremlja. Prema navodima ruskog nezavisnog medija Agentstvo, dosadašnji rekord Putinovog odsustva sa putovanja unutar Rusije iznosio je 132 dana tokom pandemije korona virusa 2020. godine.
Pojačane mere bezbednosti
Nedavni Putinovi angažmani bili su strogo kontrolisani. To uključuje božićnu službu u objektu za specijalne jedinice, sastanke sa studentima u Dolgoprudnom, gradu u Moskovskoj oblasti, kao i ceremoniju polaganja venaca u Sankt Peterburgu koja je održana bez prisustva javnosti.
Prekid putovanja usledio je nakon izveštaja o navodnom ukrajinskom pokušaju napada na Putinovu rezidenciju Valdaj krajem 2025. godine. Taj incident ruske vlasti su priznale, ali je na međunarodnom nivou doveden u pitanje.
Ruske tvrdnje o napadu na rezidenciju
Rusija tvrdi da je Ukrajina u noći između nedelje i ponedeljka pokušala da napadne ličnu rezidenciju Vladimira Putina kod Valdaja, izolovani i strogo čuvani kompleks u Novgorodskoj oblasti, oko 350 kilometara severozapadno od Moskve. Prema saopštenju ruskog Ministarstva odbrane, napad je izveden talasima ukrajinskih dronova uz korišćenje mamaca, a ruska protivvazdušna odbrana ih je navodno sve oborila.
Ministarstvo je kasnije saopštilo da je u napadu učestvovala 41 letelica, od kojih su 23 navodno uništene između 7 i 9 časova po moskovskom vremenu. Kremlj nije saopštio da li je Putin u trenutku navodnog napada bio u rezidenciji, a njegov portparol Dmitrij Peskov odbacio je zahteve za dokazima, tvrdeći da dokazi nisu potrebni ako je „masovni napad dronovima“ neutralisala protivvazdušna odbrana.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova poručila je da se napad „apsolutno dogodio“ i najavila da će Rusija odgovoriti, „i to ne diplomatijom“.
Tvrdnje Moskve brzo su preneli ruski državni mediji, a reagovali su i pojedini strani zvaničnici. Pakistanski premijer Shehbaz Sharif osudio je navodni napad kao pretnju miru i stabilnosti, dok su Ujedinjeni Arapski Emirati saopštili da stoje uz Rusiju i Putina. Indijski premijer Narendra Modi rekao je da je „duboko zabrinut“ zbog moguće eskalacije.
Bivši savetnik Donalda Trampa Mišel Flin otišao je najdalje, pa je bez dokaza tvrdio da su u napad bili uključeni evropski operativci.
Putinov kompleks kod Valdaja opisuje se kao luksuzna i izuzetno zaštićena rezidencija sa bazenom, saunom, golf terenom, heliodromom, železničkom stanicom, oklopnim vozom i snažnom protivvazdušnom odbranom, uključujući sisteme Pancir-S1 i S-400.
Suprotne tvrdnje o napadu
Ukrajinski zvaničnici uglavnom su odbacili ruske izveštaje, navodeći da Putinov izolovani i strogo čuvani rezidencijalni kompleks nikada nije bio meta. Optužili su Kremlj da je izmislio napad kao izgovor za povlačenje Rusije iz aktuelnih mirovnih pregovora.
Putinov strah
Evropske obaveštajne službe, koje citira CNN, navode da Putin sada funkcioniše pod neuobičajeno strogim bezbednosnim uslovima.
Pritom ne strahuje samo od pretnji bespilotnim letelicama, već i od moguće unutrašnje nestabilnosti.
