''Знам како да убијам, овде ме неће осудити за то'': Хиљаде украјинских осуђеника послати на најопасније делове фронта - желе освету и знају како да се боре

Из Казнене колоније број 4 није лако изаћи. То је затвор средњег степена безбедности, али дебеле гвоздене капије и високи бели зидови са бодљикавом жицом стварају осећај заробљености. Унутра су двојица осуђеника - обојица су осуђени због продавања дроге и успели да избегну да одлуже казну до краја.

Придружили су се редовима украјинске војске. Проћи ће једномесечну обуку и, у замену за пуштање на слободу, бориће се ''док се рат не заврши".

- Не могу да замислим како је убити човека, видео сам то само у филмовима - признаје један од њих , који је одслушио 18 месеци од шестогодишње казне.

Излазак из затвора је очигледно мотивација за овог 30-годишњака.

Он жели да буде грађанин који је допринео друштву, а не осуђеник који угрожава. Од доношења новог закона прошле године, више од 10.000 затвореника се придружило украјинској војсци, међу којима су и они осуђени за убиство.

Међутим, ово се не односи на оне који су починили најтеже злочине, попут вишеструких убистава, сексуалног насиља, корупције и издаје.

Сви ће пре или касније завршити на првој линији фронта, каже други, који је такође заменио затворско одело за војну униформу.

- Имао бих доживотну етикету осуђеника, али ако будем служио војни рок, бићу војник - каже он. За овог 36-годишњака, придруживање војсци није само рехабилитација.

- Моја сестра би сада имала 21 годину. Погинула је када је руска ракета погодила њену кућу у Харкову 2023. године и желим да је осветим - каже он.

Већина затвореника који су се пријавили добровољно отишли су пешадију, где учествују у интензивним борбама, кажу из владе. Они ће се придружити новим јуришним снагама о којима је украјински председник Владимир Зеленски говорио у септембру. Пошто специјални војници, попут маринаца или падобранаца, постају сувишни на бојном пољу, ова нова јединица ће користити дронове.

Ако ови осуђеници желе да окусе слободу, мораће да се боре на неким од најопаснијих делова фронта неодређено време. Неће сви успети. Према речима управника Казнене колоније број 4, половина од хиљаду затвореника који су се до сада добровољно пријавили већ су мртви.

''Знамо како да се боримо''

Низ зграда на фарми на југу Украјине сада су преуређени у скромну војну базу, а 30-ак повређених војника ту проналази место за одмор. Сви су бивши затвореници који су се вратили са источних делова. Један од њих, има 37 година и борио се у Великој Новосилки када је задобио озбиљну повреду ноге.

- Погођени смо артиљеријом, минобацачким гранатама и једрилицом. Нисам очекивао да ће толико мојих другова погинути - објашњава он. Служио је осмогодишњу казну за шверц дроге пре него што се добровољно пријавио за борбу.

Док седи на импровизованом кревету, говори зашто мисли да су затвореници бољи војници од мобилисаних цивила.

- Оне који су регрутовани, морају да отргну од мајчиних груди. Знамо како да се боримо. И то веома добро! - узвикује он.

- Убио сам велики број Руса и помогао сам стотинама рањених другова - умешао се још један. По његовом торзу су ожиљци од 47 шрапнела, како сам каже. Раније се борио у руском пограничном региону Курск у украјинској офанзиви августа 2024. Пре тога, био је провалник.

После скоро четири године од руске инвазије (почела је 22. фебруара 2022.), навикнете се да сретнете војнике који су исцрпљени од више месеци или година на фронту, док се боре да сузбију напредовање руске војске. Али овде не. Борбеност, вођена дубоким осећајем патриотизма и олакшање због напуштања затворских ћелија, види се на њиховом лицу. Признају да многи бивши затвореници дезертирају када изађу из затвора, али тврде да већина жели да учествује у борбама.

- Починио сам много злих дела овој земљи, а верујем да постоји цена коју треба платити за све. Само ћу се вратити послу у којем сам добар: борби. И ја имам вештине. Знам како да убијам. Само што ме овде неће осудити за то - каже он.

Војници који надгледају осуђенике кажу да ће овим људима ће бити потребна ''велика срећа" да преживе до краја рата. Па ипак, изгледа да не би желели да буду негде другде.

Непријатна поређења

Русија је раније критикована када је мобилисала затворенике и слала на фронт. Најмање 200.000 људи се придружило у ратном походу, а описивани су као ''машине за млевење меса". Да ли Јевген Пикалов, заменик министра правде Украјине, признаје да његова земља ради исто?

- Постоји огромна разлика: Руси су плаћени, а Украјинце воде патриотска осећања - тврди он.

Пикалов себе види као реформатора у ресору правосуђа и жели да се Украјина више бави рехабилитацијом, уместо на кажњавањем, када су у питању криминалци.

- Наш главни циљ је поновна социјализација, да овим људима пружимо шансу. То нема никакве везе са експлоатацијом рањивих група, ово је за њих прилика да бране и штите нашу земљу, то је то - каже он.

Не ради се о помиловању, већ о условном отпуштању, објаснио је Пикалов, говорећи о моралности пуштања људи који су починили убиство пошто су одслужили део казне.

- Наравно, овде имамо емоционалну компоненту, али за неке породице жртава казне никада нису довољне, чак и када рат није укључен - објашњава он. Како време пролази, све теже је пронаћи оне који желе да учествују у рату у Украјини. Пошто се примирје чини далеко, потрага ће се наставити.

Извор: Србија Данас/BBC Србија