Цена нафте отишла у небеса, упозорење Светске банке је језиво: Талас поскупљења тек предстоји - на удару храна, а онда хорор...

Док се цене нафте на берзама већ недељама одржавају на алармантним нивоима, најновије прогнозе Светске банке и поруке највиших државних званичника указују на то да се најтежи талас кризе тек очекује.

Нафта Брент преко 111 долара

Ситуација на берзама је драматична. Цена сирове нафте Брент већ је премашила психолошку границу од 111 долара по барелу.

Главни покретач овог раста су геополитичке тензије на Блиском истоку и неизвесност око преговора САД и Ирана о поновном отварању Ормуског мореуза, кроз који пролази чак 35 одсто светске поморске трговине нафтом.

Додатно, нема изгледа да ће ова ситуација у скорије време да се промени.

Светска банка у свом најновијем извештају упозорава да је због рата дошло до једног од највећих шокова у снабдевању нафтом, уз почетни пад глобалне понуде од око 10 милиона барела дневно.

Према њиховим пројекцијама, цене енергената ће у 2026. години скочити за невероватних 24 одсто, док би укупне цене роба могле порасти за више од 16 одсто.

Вучић: "Држава одустаје од прихода, не знамо шта ћемо више"

У Србији је притисак на пумпама све тежи за издржавање. Председник Александар Вучић упозорио је да раст цена нафте на светском тржишту директно гуши инвестиције и гуши домаћу привреду. Иако је држава већ интервенисала и одрекла се око 25 одсто акциза на гориво, простор за даље мере је скоро исцрпљен.

- Не знам шта више да радимо, да ли да се одрекнемо свих прихода државе - изјавио је Вучић, наглашавајући да би даља одрицања могла озбиљно да угрозе стабилност јавних финансија. Он је додао да, упркос поскупљењима, чак шест од осам земаља у региону и даље има више цене горива од Србије.

Геополитичке тензије подижу цене

Према његовим речима, глобалне тензије, посебно у вези са Иран, директно утичу на раст цена енергената.

Како је оценио, чак и покушаји смиривања ситуације често имају супротан ефекат и додатно подижу цену нафте.

Вучић је навео да држава паралелно ради на обезбеђивању стабилног снабдевања, укључујући преговоре о споразумима о слободној трговини и посебне аранжмане са партнерима попут Украјине.

У фокусу су, како каже, и договори око набавке ђубрива за домаће пољопривреднике, у условима све сложенијих глобалних тржишних околности.

Ланчана реакција: Од горива до хлеба и метала

Криза се не зауставља само на резервоарима аутомобила. Индермит Гил, главни економиста Светске банке, упозорава да рат делује кроз „таласе“: прво расту енергенти, затим храна, а потом следи општа инфлација.

• Ђубриво: Очекује се раст цена од 31 одсто у 2026. години, што ће десетковати приходе пољопривредника и драстично подићи цене хране.
• Метали: Алуминијум, бакар и калај могли би достићи историјске максимуме због потражње из сектора електричних возила и обновљивих извора енергије.
• Задуживање: Раст каматних стопа учиниће кредите још скупљим за грађане и привреду.

Инвестиције у опасности: Порука из Швајцарске

Осим директног удара на џепове грађана, високе цене енергената „терају“ инвеститоре. Председник Швајцарске Конфедерације, Ги Пармелан, током посете Београду истакао је да скупа нафта и растући протекционизам директно коче улагања швајцарских компанија.

За опстанак у оваквим условима, кључни су споразуми о слободној трговини и правна сигурност.

Швајцарски председник истакао је да у свету све више јача протекционизам, што отежава слободан проток робе и капитала.

Због тога је, како каже, важно потписивати што више споразума о слободној трговини и размени услуга са партнерским земљама, укључујући Србију.

Посебан акценат стављен је на правну сигурност као кључни фактор за долазак инвестиција.

„Када постоји јасан и стабилан правни оквир, инвестиције долазе много брже“, поручио је он, наглашавајући значај поверења између држава и инвеститора.

Више од 110 споразума о заштити инвестиција

Као пример, навео је да је Швајцарска до сада закључила више од 110 споразума о заштити инвестиција широм света.

Шта нас чека: Два сценарија за 2026.

Прогнозе за наредни период нису нимало оптимистичне:

• сценарио: Просечна цена нафте у 2026. години биће 86 долара, уз стабилизацију транспортних рута до краја ове године.
• сценарио: Уколико се сукоби наставе или дође до оштећења кључне инфраструктуре, нафта иде на 115 долара по барелу, а инфлација у економијама у развоју скаче на нивое виђене само током енергетске кризе 2022. године.

Владе више немају „бесконачан“ новац у буџетима. Саветује се одустајање од широких, неселективних мера подршке и фокусирање искључиво на циљану помоћ најугроженијим категоријама становништва, како би се избегао потпуни колапс тржишта.

Србија Данас/Блиц