ОДМОР ЗА ДУШУ! Бео зоо-врт право место за забаву ове зиме: Животиње се увек радују посетиоцима! (ФОТО/ВИДЕО)
Бео зоо-врт основао је још 1936. тадашњи градоначелник Београда Влада Илић.
Београдски зоо-врт, познат и као Врт добре наде, је градски зоолошки врт града Београда, који се налази у оквиру београдске тврђаве, тачније на простору Малог Калемегдана.
Основан је на Петровдан 12. јула 1936. године, то је најстарији, највећи и најмодернији зоолошки врт у Србији. Са више од 400.000 посетилаца годишње, Бео зоо-врт је и једна од најпосећенијих институција у Београду.
ЈАКА ПОРУКА: Прочитајте шта пише на споменику Стефану Немањи (ФОТО)
Овде сигурно нисте залазили, па ни не знате какво се благо крије! Све тајне Београђана налазе се управо у Винчи (ВИДЕО)
НОВИ СЈАЈ: Завод за заштиту споменика "умио" три београдска споменика (ФОТО)
Ову градску знаменитост основао је још 1936. тадашњи градоначелник Београда Влада Илић. Како се наводи у одређеној литератури, земљиште на Калемегдану од око три хектара за потребе врта Илић је "даровао својим суграђанима".
Свечано отварање Зоолошког врта било је преношено на Београдском радију, док је у Београдским општинским новинама објављен обиман извештај о овом значајном догађају за град. У том извештају се, између осталог, наводе и дародавци врта, као и животиње које су они даривали.
Међу њима се истиче француска влада, која је поклонила антилопу, пантера, бивола, зебуа, три макаки мајмуна, муфлона, мангабеј мајмуна, крунастог ждрала, марабуа и пеликана.
Осим наведених, прве становнике београдског врта чинили су и лавови, леопарди, бели и мрки медведи, вукови, јелени, срне, затим роде, ждралови, паунови, фазани, сове и папагаји. У тексту о отварању наводи се и план даљег развоја врта. У плану је, како је тада писало, уређење специјалног дечијег зоо-врта, дечије игралиште са забавним и гимнастичким справама, као и мала плажа за купање и сунчање деце.
Зоолошки врт у Београду, како се наводи на сајту, често су посећивали и чланови краљевске породице Карађорђевић. Тако је краљица Марија често на ово место доводила краљевиће Томислава и Андреја, док се краљ Петар Други редовно интересовао за даље планове и изградњу. Током Другог светског рата ово "градско животињско царство" било је бомбардовано чак два пута, односно 1941. и 1944. године. Велики део животињског фонда је тада био уништен, а оне које су побегле из кавеза и представљале опасност за околину морале су бити убијене.
Зоолошки врт данас се простире на површини од скоро седам хектара. У њему станује око две хиљаде животиња, односно око 270 животињских врста. Изгледу врта доприносе и разни објекти, чесме, фонтане, Галерија скулптура у дрвету, вртић за принове "Беби зоо-врт" и још много тога.
О даљим плановима развоја и унапређења зоо врта у Београду, као и његовог развоја кроз историју и време говорио је биолог Кристијан Овари који наглашава да се сам концепт држања животиња мењао и развијао кроз историју са једне стране, али и кроз Први и Други светски рат и све остале догодовштине које су се издешавале у свету, па се самим тим то одразило и на држање животиња код нас.
- Данашња збирка животиња утемељена је на једној систематици која служи за учење студената, али и ширег грађанства, која иде у једном другом правцу где ће се животиња приказивати као део свог хабитата, као део еко система у коме се налази, те је један од последњих радова у низу објекат пингвинаријума где имамо пингвине чилеанске, односно пингвине из Јужне Америке који се фактички приказују као део свог природног хабитата - наглашава биолог Оварија.
Биолог Кристијан када је реч о туристичкој посећености Бео зоо-врта говори да грађани користе сваку могућу прилику, али и лепо време, да посете Бео зоо-врт, да се одморе и забораве проблеме свакодневнице.
- Када не раде кафићи, када не раде ни друге установе, ми врата држимо отворена да бисмо ипак пружили неку утеху грађанима кроз комуникацију са животињама - каже биолог Кристијан и додаје:
- Животиње су овде становници, ми смо сви само гости тако да морамо да ускладимо пословање према њиховим потребама, што пре свега значи да животиње попут крунастог голуба, гмизаваца и других животиња које су осетљиве, прве морају да уђу у своје зимске смештаје.
Биолог Кристијан Овари објаснио је и како функционише зимски принцип рада Бео зоо-врта.
- Због короне неке објекте не можемо да отварамо и пуштамо посетиоце унутра, као нпр. змијарник је потпуно затворен за посете, али у суштини добар део животиња може да се види споља, кроз прозоре, тако да већина посетилаца не трпи много када дође у зоо-врт, можда нису напољу папагаји зато што је јако хладно и дува ветар, можда су пингвини у унутрашњем делу, можда се жирафа некад може видети само кроз прозор, али живот иде својим темпом и својим циклусима и увек вреди овде доћи, јер има шта да се види - сликовито и кроз осмех објашњава биолог Кристијан.