БЕОГРАД И ЗАГРЕБ ИМАЈУ ИСТОГ "ЗЛОСРЕТНОГ РИБАРА" Прешао је велики пут и МИСТЕРИОЗНО НЕСТАО, завршио на Калемегдану
Скулптура је најпре "мистериозно" нестала, а онда пронађена, те су и Београд и Загреб добиле ово уметничко дело
Занимљива прича прати поставку и настанак ове фонтане, с обзиром да се готово идентична налази и у Загребу, тамо се налази у центру града, док се у Београду налази у парку на Калемегдану. Вајао ју је наш чувени вајар Симеон Роксандић, који је ову скулптуру направио у Риму током свог боравка 1906. године, по специјалној наруџбини београдске општине.
Ево зашто овог викенда нико неће морати да апелује на људе да остану код куће
НОВИ ДЕТАЉИ СМРТИ БЕБЕ У ВРТИЋУ: Девојчица примљена у установу без потврде педијатра!
Весић најавио лепе вести: Београд ће се побратимити са још четири метрополе!
Она је планирана за овај парк на Калемегдану, међутим, на путу за изложбу у Лондону на којој је требала да буде презентована, она је била загубљена.
Веровало се да је брод који је превозио ову скулптуру потонуо, и због тога су тадашњи челници наручили од Роксандића други одливак, који је он израдио.
Испоставило се да је вест о потонућу брода била лажна, те да је дошло до како се веровало, застоја у речном саобраћају.
Скулптура је пронађена, и онда је ту другу скулптуру Градска општина Загреба откупила, те оне сада красе два главна града - Београд и Загреб.
Историјат скулптуре
Постављена у првој и најважнијој изложбеној сали, скулптура је побрала позитивне критике у Италији. Реномеу дела нарочито су допринеле похвале италијанског краљевског пара, приликом њихове посете изложби.
Уметничку вредност скулптуре је препознала и српска културна елита и убрзо је она постала део српског културног простора. Гипсани модел композиције, сачињене од људске фигуре рибара и змије, откупио је Народни музеј у Београду 1907. године. Скулптура Рибар је као кључни уметнички артефакт изложена у оквиру Српског павиљона на Балканској изложби у Лондону 1907. године.
На крају, занимљиво је истаћи Роксандићев осврт на свог Рибара, изнесен у разговору са Звонимиром Кујунџићем, касне 1940. године, којим аутор сублимира своје гледиште на уметност и живот у целини. Речима да је Рибара обликовао из потребе да симболима прикажем победу човека над снагама природе, вајар је дефинисао идејну основу своје најславније скулптуре. Идеја о победи човека над природом говори о вери да се успон човечанства може потврдити уметничком формом.