У БЕОГРАДУ НА ПОСАО И БРОДОМ: Које ће све промене доживети превоз у престоници
Градски превоз у Београду доживеће низ промена
У каналима прошараној Венецији бродићи као део јавног градског првоза су потпуно очекивана ствар, слично постоји у Бечу и Истанбулу, а ако све буде ишло својим током, и у Београду ћемо најкасније 2023. године на посао моћи да идемо и реком.
БОЛНИЦЕ ПУНЕ, А СТУДЕНТИ НЕ МАРЕ! Поново корона журка у Студењаку - без маске и дистанце партијају (ВИДЕО)
НАЈВЕЋА НАГРАДА ГРАДА БЕОГРАДА МЕЊА ИМЕ: Весић објавио како ће се звати највише престоничко признање (ФОТО)
ИЗУЗЕТАН РЕЗУЛТАТ: На данашњи дан је вакцинисана трећина пунолетних Београђана
Ова идеја није нова, стара је три године, а ново је што је у петак, на Седници скупштине града, усвојена одлука, односно информација, којом се дозвољава Граду да уђе у поступак јанво-приватног партнерства за саобраћај на рекама. Осим тога, овај документ се односи и на то да жичаре, као и лифтови постану део јавног превоза.
Жичара би запрво била добро позната гондола која би повезивала Ушће са Калемегданом, а вероватно се сви питате шта су лифтови. Ради се, такође, о идеји која није нова, из 2019. године је, а реч је о лифту који би повезивао Косанчићев венац са Карађорђевом улицом. Како је крајем августа 2019. најавио заменик градоначленика Београда, то би био први такав лифт у нашем граду.
- Сада, новим планом који радимо, предвиђено је да постоје два лифта да се људи пењу на Косанчићев венац. То ће исто постати део јавног превоза - рекао је заменик градоначелника.
Што се тиче река, Весић подсећа да је Град одлуку о томе донео пре три године, када је била измењена одлуку о јавном превозу, односно њоме је омогућено да речни превоз буде део јавног превоза. Најновијом одлуком од петка, објашњава, дата је могућност Граду да може да уђе у поступак јавно-приватног партнерства.
- Најновија Одлука са Скупштине града нам прво даје могућност да направимо студију која треба да покаже исплативост целог пројекта. Када то завршимо, ми ћемо евентуално размишљати да ли да распишемо јавно-приватно партнерство. Дакле, коначна одлука о свему још није донета, ми тек сада радимо студију са Саобраћајним факултетом која треба да покаже колико је то исплативо - нагласио је Весић.
Како каже, постојећи јавни превоз мора да се прегрупише:
- Ту мора да се уради потпуна промена. Мислим да је то добро, то је еколошки превоз, мање је загађење, а и важно је због туризма. Друго, ми имамо 200 километара обала, сигурно би то људи користили - сматра он.
Сигурно је, додаје, и да то неће Град да ради "али, када завшримо ту студију и када будемо видели колики су трошкови, видећемо да ли ћемо да расписујемо јавно партнерство или не".
Према његовим речима, реално је да студија буде готова до јесени, па да се онда на основу студије распише јавно-приватно партнество.
- Можемо да причамо о некој средини следеће године, онда следи постављане понтона, куповина бродова...Пре 2023. године би могла да заживи цела идеја - сматра Весић.
Он објашњава да то постоји, рецимо, у Бечу и Истанбулу, да су то затворени бродови, у које се улази са понтона и то са картицом за јавни превоз која се валидира. Као што је то сада у градским аутобусима и трамвајима.
Што се тиче линија, постојале би две - једна на Сави, друга на Дунаву.
- То би било корисно за људе који живе према Умци, Остружници, Земуну, практично све од Обреновца до Гроцке - каже Весић.
Потенцијалне станице за речни превоз
1. Земун
У близини Старе капетаније, око 100 метара од аутобуске окретнице
2. Крњача
У близини Панчевачког моста
3. Дорћол
У близини између Спортског центра и стамбеног насеља, око 50 метара од бус окретнице
4. Београд на води
По могућности у близини Тржног центра
5. Сајам
Станица и време одржавања сајамских манифестација
6. Нови Београд
У близини улица Омладинских бригада или Гандијеве, преко пута Ада међице
7. Ада циганлија
8. Центар града
Испод Калемегдана, Пристаниште.
Напомена: Студија имплементације речног превоза и јавни превоз Београда ће тек дати коначно дефинисање одредишта за станице.
Осим овог, Весић до краја ове године најављује још један пројекат.
- Расписујемо тендер за јавни бицикл, што је такође еколошки начин превоза. До сада смо два пута имаи тендере и оба су пропала. Међутим, сада ће Град да направи станице, ми ћемо и купити бицикле, само ћемо тражити оператера, а ми ћемо бити власници свега - објашњава.
Идеја ја да по престоници буде распоређено 150 станица, а да на свакој станици буде 10 јавних бицикли на електрични погон, дакле укупно 1.500.
- Размишљамо да у другој половини године дамо субвеције на куповину бицикли, иземђу 3.000 и 5.000 динара по возилу, али под условом да су домаће производње - додаје Весић.
Сличне идеје такође одавно постоје и у европским метрополама. Рецимо, у Бечу је могуће на сличан начин корисити електрични тротинет. Преко апликације се лоцира где је паркиран најближи, корисник га узме, одвезе се где му одговара, ту га и остави и оде својим путам, а следећи коме затреба, такође га лоцира преко апликације и узима.
Међутим, код нас би та идеја за бицикле функционисала по принципу одређених станица, не би могла да се остави било где. Што се тиче самих електричних тротинета, они ће морати да сечакају прво правилник о њиховом коришећењу, па тек онда све остало.
Весић иситче да се иде на то да се што више форсира еколошки превоз. У складу са тим он истиче да ће, уз све остале замисли, "Београд бити град који до 2030. године неће имати ниједно возило градсог сабораћаја на дизел".
- Прву линију метроа завршавамо 2028, а другу 2030. године. У наредне четири године ћемо уредити БГ воз, тако што ћемо дуплим колосеком повезати Младеновац и Лазаревац. Сада БГ воз функционише од Батајнице до Овче и Ресника. Има три полазака према Младеновцу и три према Лазаревцу. Када будмо урадили дупле колоске и нови депо и два нова моста и нови тунел, у првој фази од Земуна, повезаћемо Сурчин, национани стадион, аеродром, центар Сурчина и Обреновца - прича Весић.
У другој фази, додај, иде се према Лазаревцу и Младеновцу.
- То значи да ће човек који живи у Лазаревцу имати у шпицу сваких пола сата воз за Београд и из Београда. Ван шпица на 45 минуата до сат времан. То значи да можете да живте у Лазаравцу и да радите у Београду, што сада није релано - каже он.
Дође и то то да ће у граду, између Земуна, Овче и Сурчина, возови ићи на 10 до 12 минута у шпицу и на 20 минута ван шпица.
- То је један систем, метро са БГ возом - каже и додаје: "Иде се на интеграцију свих приградских општина изузев Гроке, јер она не може возом".
Заменик градоначелника каже да је Град расписао и тендер за куповину 100 аутобуса на гас и да ће наредних пет година сваке године куповати по исто толико.
Ипак, идеја која би у будућности требало да заживи јесте и та да у систем превоза у Београду не буде заснован на аутобусима, већ на шинским возилма.
- Наш основи систем сада је аутобуси, па када упане у гужву, не може ни нарпед ни назад. Нама основни сисем сада постаје шински - два линије метроа, четири БГ воза. У септембру завршамо генералан план регулације шинског превоза, где предвиђамо ширење шинске мреже за 70 километара - од Пожешке према Цераку, Јурија Гагарина према Бежанији, од Богословије према Ади хуји и преко Новог моста прелазак на леву обалу Дунава. Све то обухватамо трамвајем и то је револуција у Београду - најављује Весић.
