Детаљан план регулације Бајдине би запуштени простор Миријева трансформисао у модерно, одрживо и еколошко насеље Београда

Према јавно доступним информацијама, на основу Јавног увида, може се констатовати да је према предлогу Плана детаљне регулације подручја Бајдина (ПДР Бајдина), приближно 15 хектара, односно преко 22% укупне површине предвиђено за шуму и уређене зелене површине. Такође, приближно 13 хектара, оносно 20%, је предвиђено за породично становање, где је зелена површина у директном контакту са тлом застпуљена са минимум 40%; 4 хектара, односно преко 6% за предшколске установе, које такође садрже велики проценат зеленила. Оријентационо, 40% земљишта је предвиђено за пословање и колективно становање, где је просечна заступљеност зелене површине 15%. Простом рачуницом може се извести закључак да ће укупна незасрта зелена површина на нивоу целог плана бити готово 40%.

Кроз медије се провлачи предлог инициран од стране појединих активиста да град треба да обезбеди средства за поштен откуп земљишта од староседелаца, које је у приватној својини. Према утврђеној тржишној цени од стране секретаријата за финансије, земљиште на овом потезу се процењује на 1.400.000 динара по ару, што би у конкретном случају износило преко 6 милијарди динара, односно преко 50 милиона евра. Ова средства су неопходна само за откуп земље која није још увек приведена намени, а на све то треба додати још неопходна средства за уређење земљишта, пошумљавање и остало.

Ова средства могу да се искористе и за откуп и пошумљавање вишеструко јефтинијег земљишта, између Средњег магистралног прстена и депоније у Винчи, које је планом Генералне регулације система зелехих површина већ предвиђено за пошумљавање.

Усвајањем предметног ПДР-а растеретиле би се улице Матице српске и Мите Ружића, а Миријево 3 и Миријево 4 би добили два нова излаза на Булевар краља Александра, као и један директан излаз на средњи магистрални прстен.

У медијима се сервира слика да се на 66ха сече шума и предвиђа изградња вишеспратног колективног становања. Право стање је да је 13ха предвиђено за колективно становање, од чега је на 3ха већ по важећим плановима колективно становање са коефицијентом изграђеноси К=2. Заправо Планом је предвиђено додатних 10ха за колективно становање који у збиру немају више од 250 000 квадрата, а не милион и по како то покушавају да представе у медијима. Такође у медијим се сервира прича како је дозвољена градња на клизишту, где се стиче утисак да је свих 66ха клизиште. Заправо је чињеница да је 15ха под клизиштем и то је управо та шума која је и предвиђена Планом да остане зелена површина.

Да подсетимо да је ово једини планом нерегулисани део општине Звездара, а да је Генералним планом ова локација већ дефинисана као грађевинско земљиште. Сходно томе већ годинама уназад власници парцела плаћају порез за исту намену. По покретању израде детаљног плана, већина је престала да обрађује своју земљу и одржава воћњаке, очекујући да ће план брзо бити израђен и усвојен, те су остали без адекватних прихода, а порезе плаћали према напред наведеном. Обзиром да се израда продужила на више година, имања су остала запуштена, обрасла у шикару, коров и младице стабала из семена међаша. Ово запуштено стање је појединцима дало идеју да цео потез Миријево-Бајдина могу да третирају као шуму у настајању. Док се чека на усвајање Плана и док се ативисти и политичари расправљају да ли је шикара или шума, највише испаштају власници парцела. Преко 1500 породица, староседеоци Миријева, који своју земљу не могу да приведу намени, плаћају огромне порезе годинама уназад, а који се изгледа најмање питају шта би на њиховој земљи требало да буде.

- Ово није први пут да се староседеоцима Миријева покушава отуђити право на сопствену земљу. У време комуниста одузето је око 750 ха земље за изградњу насеља Миријево, где су накнаде биле толико мизерне да већина власника није хтела ни да их прихвати. У то време је за изградњу одузет и један мањи део падине Бајдина. Након промене односа државе према приватној својини, успели путем реституције да врате своје земљиште у приватно власништво и то након вишегодишњих судских процеса. Не можемо да схватимо да неко у данашње време поново покушава да отме нашу имовину - каже Томислав Даниловић, један од власника парцела.