Филолошки факултет у септембру добија нови Статут и декана
У плану су нове катедре, језици, проширење простора...
Филолошки факултет у Београду требало би у септембру да добије нови Статут и новог декана, припремају се нове студијске области, попут библиотекарства и информатике са страним језицима, индологије, келтских студија и студија азијско-пацифичког региона, а на помолу је и решење питања простора изградњом нове зграде за Биолошки и Географски факултет.
Усвојен закон: Путарина поскупљује за 12 одсто, од Београда до Ниша 900 динара
ОСМАЦИ СЕ ПОНОВО ОКУПИЛИ ИСПРЕД МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ: Траже поништавање мале матуре
Комунална полиција има НОВА ОВЛАШЋЕЊА! Ево како ће од данас моћи да поступају, а ОГРАНИЧЕЊА ВИШЕ НЕМА
Декан Филолошког факултета проф. др Љиљана Марковић каже да је поступак избора Савета у новом сазиву у завршној фази и да су два центра и 14 катедара имали рок до данас у 14 часова да у писменој форми предложе своје представнике за нови Савет.
- Седница Већа заказана је за сутра и предвиђено је да се тада утврди листа кандидата и да се истог дана приступи тајном гласању за избор чланова Савета у новом сазиву - рекла је Марковић у интервјуу Танјугу и додала да би факултет нови Статут требало да добије по истеку рока за давање сугестија у погледу унапређења предложеног текста Статута, што је 1. септембар, као и новог декана убрзо након усвајања новог Статута.
Процедура за избор новог Савета је, према њеним речима, започета благовремено, али се одужила због честог недостатка кворума за седнице Наставно-научног већа, са чим се, додаје, Филолошки факултет често суочавао током последњих десетак година, а чекало се и именовање чланова Савета из реда оснивача.
Због недостатка кворума није одржана седница на којој је требало да се донесе одлука да ли ће Филолошки факултет Сенату Универзитета у Београду за звање професора емиритуса предложити проф. Дарка Танасковића или проф. Предрага Пипера. Поменути случај изазвао је буру у јавности, а Марковић објашњава да је Правилником Универзитета у Београду прописано да цео Универзитет годишње може звање професор емеритус доделити за највише осам професора у пензији, при чему се мора водити рачуна о томе да укупан број емеритуса не сме бити већи од три одсто од укупног броја наставника Универзитета, као и о томе да разна научна поља морају бити равномерно заступљена те да један факултет може имати највише једног кандидата за доделу звања професор емеритус. Стога се ова титула веома ретко додељује, а ове године је на целом Универзитету, који броји 31 факултет, изабран само један емеритус.
Са Катедре за оријенталистику, чији је члан и деканка Марковић, предложен је проф. Танасковић, а и она сама била је потписник тог предлога. Други предлог стигао је са Катедре за славистику, за академика проф. Пипера, међутим због недостатка кворума седница Наставно-научног већа, заказана за 23. јануар, није одржана. Како је рок за предлагање кандидата за професора емеритуса истицао последњег дана јануара, Марковић каже да је лично молила ректорку за продужење рока за изношење предлога.
- Ректорка ме је обавестила да је то продужење могуће само до 8. фебруара, што је, имајући у виду зимски распуст, био заиста прекратак рок да би се поново сазвала седница Већа на којој би било икаквих изгледа да се обезбеди кворум - објаснила је Марковић и додала да оба професора поново могу бити кандидати за нову академску годину.
Марковић се осврнула и на вишедеценијски проблем простора и констатовала да су близу решења након што је пре неколико дана Министарство просвете, науке и технолошког развоја одобрило 50 милиона евра за изградњу нове универзитетске зграде на Новом Београду, у коју ће се преселити Географски и Биолошки факултет чиме ће Филолошки добити чак два спрата. То ће, наглашава, омогућити факултету побољшање квалитета рада и увођење нових дисциплина. Од 1. октобра почињу студентски програми за хебрејски и азербејџански језик, као за библиотекарство и информатику са страним језицима, а у току су акредитације или су у завршној фази припреме за отпочињање те процедуре за келтске студије и за индологију.
НИСМО ЈЕДИНИ: И у ОВОЈ ЗЕМЉИ су матурски ТЕСТОВИ ПРОЦУРИЛИ, а решили су проблем ЈЕДНОСТАВНИМ ТРИКОМ
- Најважније су нам хинди студије, јер су нам потребни стручњаци који могу да прате развој пословне сарадње Србије са Индијом. То важи и за кореанистику коју имамо 30 година, али морамо да је развијамо, јер и ту имамо велике економске интересе - рекла је Марковић и додала да раде на акредитацији новог студијског програма "Култура на Путу свиле", планирају увођење студија азијско-пацифичког региона и намеравају да оснују студије африканистике. Велико интересовање студената, према њеним речима, влада за све студијске профиле Скандинавистике, као и за арапски, турски, кинески и јапански језик и традиционално веома популарну англистику, иберијске студије и италијанистику.
- Млади уочавају нове геополитичке трендове и иду им у сусрет. Зближавање са земљама које су изузетно значајне у садашњости, а биће још значајније у будућности, попут Кине, Индије и Јапана, представља наш пут ка бољитку - закључила је Марковић.
Филолошки факултет има 37 самосталних студијских профила са око 2.000 предмета, а прошле године је ушао међу водећих 250 универзитета у свету у области лингвистике.