Београд кроз векове: Храм Светог Саве - Духовна и архитектонска круна Београда
Храм Светог Саве на Врачару један је од највећих православних храмова на свету и најпрепознатљивијих симбола Београда.
Подигнут на месту где су, према предању, спаљене мошти светитеља и просветитеља Саве, овај храм има не само духовни, већ и историјски и национални значај за српски народ.
Идеја о његовој изградњи јавила се још крајем 19. века, али су политичке и историјске околности одлагале почетак радова све до 1935. године. Други светски рат и послератни период додатно су успорили градњу, па је тек крајем 20. и почетком 21. века храм добио свој данашњи монументални облик.
Архитектура Храма Светог Саве ослања се на византијску традицију, са централном куполом високом 70 метара, коју краси позлаћени крст од 12 метара. Ентеријер храма оплемењен је мозаицима, међу којима се посебно издваја импозантан приказ Христа Пантократора у куполи, рађен у сарадњи са руским уметницима.
Храм данас није само место молитве, већ и културни и туристички центар Београда. Његова величанственост привлачи посетиоце из целог света, док његова духовна улога даје престоници посебан идентитет и симболику.
Са својом историјом, архитектуром и духовним значајем, Храм Светог Саве се с правом назива круном Београда – местом које обједињује веру, уметност и национално сећање, остављајући снажан печат у животу града и његових људи.
Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
