"Кафана ?" - Место где историја Београда и даље седи за столом

 Налази се у улици Краља Петра број 6, у некадашњој Главној чаршији, надомак Саборне цркве, и има статус споменика културе. Са готово два века непрекидног постојања, ова кафана постала је једно од најпрепознатљивијих обележја престонице.

Кућа кнеза Милоша и породице Ичко

Зграда у којој се данас налази кафана подигнута је 1823. године, по налогу кнеза Милоша Обреновића. Грађевину је користио Наум Ичко, трговачки конзул и син Петра Ичка, једног од кључних дипломата Првог српског устанка и творца чувеног Ичковог мира из 1806. године, којим су створени темељи будуће српске државе.

Иако се дуго сматрало да је кућа била у власништву Наума Ичка, након његове смрти утврђено је да је објекат заправо припадао кнезу Милошу. Већ 1826. године, кнез Милош је кућу поклонио свом личном лекару Ећим-Томи Костићу, зету Наума Ичка, као знак захвалности за заслуге током Другог српског устанка. Управо тада објекат добија своју чувену угоститељску намену.

Српска кафана – центар друштвеног живота

У путописима из прве половине 19. века ова кућа се помиње као Српска кафана, једно од најугледнијих места тадашњег Београда. У њој су боравили истакнути људи културног и јавног живота, међу њима и Вук Караџић.

Забележено је да је 1834. године управо овде одиграна прва партија билијара у Београду, а кафана је исте године постала и прво читалиште Српских новина. Из поштовања према Саборној цркви, у једном периоду пушење је било забрањено искључиво у овој кафани, по личној наредби кнеза Милоша.

Након Другог светског рата, због близине Академије примењених уметности, кафана постаје омиљено место студената и професора, а градске легенде кажу да су се за истим столовима и учило и полагало испите.

Име које је постало симбол

Током историје, кафана је мењала називе и власнике. Првобитно је била позната као Ећим-Томина кафана, затим као Код пастира, а крајем 19. века носила је назив Код Саборне цркве. Тај назив изазвао је негодовање црквених власти и није био у складу са тадашњим прописима.

Као привремено решење – и тихи протест – власник је поставио само знак питања (?) као назив објекта. Привремено решење постало је трајно, а име је временом прерасло у једну од најпрепознатљивијих београдских институција.

Борба против приватизације и очување традиције

Почетком 21. века кафана се нашла у процесу приватизације, што је изазвало снажан отпор запослених, јавности и стручњака. Након бројних протеста и петиције коју је потписало више од 2.500 грађана, 2007. године Влада Србије изузела је кафану из приватизације и пренела је у надлежност Града Београда као споменик културе.

Тиме су сачувани и њен изглед и њена намена, која се није мењала готово два века.

Архитектура старог Београда

Објекат је грађен у балканском стилу, у бондручној конструкцији, са подрумом, приземљем и спратом. Карактеришу га асиметричан распоред просторија и два еркера на уличној фасади. Иако су током времена вршене мање преправке, основна организација простора остала је верна оригиналном решењу из 19. века.

Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.