Место спаљивања моштију Светог Саве – Ташмајдан или Чупина умка?
Спаљивање моштију Светог Саве представља један од важних празника Српске православне цркве, који се обележава 27. априла по јулијанском, односно 10. маја по грегоријанском календару.
Овај догађај један је од кључних момената у српској историји и духовности, јер је, иако пасха Синан покушао да угуши култ Светог Саве, његова жртва још дубље укоренила сећање на највећег српског светитеља.
Мошти Светог Саве биле су првобитно сахрањене у манастиру Милешева. Током турске владавине, народ се окупљао око његових моштију тражећи утеху и лек, што је изазивало забринутост власти. Због страха од устанка, Синан паша Београдски наредио је да се мошти пренесу у Београд и ту спалје. До овог чина дошло је током Банатског устанка, тачније 27. априла (10. маја) 1594. године.
Где је заправо спалјено тело Светог Саве?
Место спаљивања моштију Светог Саве и данас изазива одређене дебате. Традиционално се сматра да је спалјивање извршено на простору данашњег Врачара, тачније на месту где се данас налази Храм Светог Саве. Међутим, треба истаћи да је Врачар у 16. веку био удаљен од градских зидина и углавном неизграђен простор.
Истинска локација спаљивања вероватније је брдо „Чупина умка“, део данашњег насеља Ташмајдан, између цркве Светог Марка и спортског комплекса. У то време, управо је тај део познат као Врачар, па су се у каснијим вековима на месту спаљивања почеле везивати различите легенде и предања.
Значај места спаљивања
Без обзира на тачну локацију, догађај спаљивања моштију Светог Саве на овим просторима имао је огроман значај за српски народ. Покушај Османлија да угасе култ Светог Саве није успео — његова жртва је само појачала народну веру и отпор. Свети Сава је тако постао још снажнији симбол духовности и националног идентитета.
Додатне легенде о моштима
Иако је историјска верзија о спаљивању општеприхваћена, постоје и тврдње које кажу да Свети Сава заправо није спалјен и да његове мошти почивају у манастиру Ждребаоник. Ове теорије нису историјски потврђене, али показују колико је личност Светог Саве дубоко укорењена у народну свест и митологију.
Место спаљивања моштију Светог Саве, било да је то данашњи Врачар или брдо Чупина умка у Ташмајдану, остаје једно од најважнијих и најпосећенијих духовних локалитета у Београду. Управо на том месту подигнут је величанствени Храм Светог Саве, као вечни споменик и подсетник на бесмртни дух српског народног светитеља.
Пројекат је финансиран од стране Минситарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
