Од фекалија до шума: Како ће План детаљне регулације спречити еколошки колапс Бајдине падине - Циљ је да 750 хектара зеленила зауставити клизишта и спасити Миријево од загађења
Терен Бајдине падине у Миријеву, познат по дугогодишњим проблемима са клизиштима, постао је предмет урбанистичких планова Града Београда пре више од деценије.
Док неки грађани брину да би градња на Бајдиној падини могла бити ризична, стручњаци кажу да је пошумљавање једно од најбољих решења за стабилизацију земљишта.
Екипа портала Србија Данас недавно је обишла терен и затекла дивље депоније, самоникло растиње и језера пуна отпадних вода, што показује колико је хитно уређење овог простора. Нови план предвиђа решења која би, уз садњу дрвећа, могла да помогну у решавању проблема клизишта и загађења, али и да побољшају живот људи у Миријеву и околини.
Дивља градња и еколошке последице
Годинама уназад, Бајдина падина је постала мета бесправних инвеститора, чије неконтролисане активности нарушавају природну структуру терена. Изградња без претходне геолошке анализе и плана угрожава стабилност земљишта, а резултати су већ видљиви – пукотине у тлу, засићење воде и клизишта која прете како бесправно саграђеним објектима, тако и околним насељима.
Поред ризика од клизишта, дивља градња доприноси уништавању вегетације, загађењу ваздуха и воде, као и стварању отпада који нема адекватан начин одлагања. Тренутно стање чини овај простор практично неупотребљивим за друштвене или рекреативне активности, док се истовремено губи прилика за одржив развој који би користио свим становницима Миријева.
Последице непланске изградње и прилика за нови почетак
Непланско ширење насеља без контроле доводи до трајних еколошких и инфраструктурних проблема, док урбанизација омогућава трансформацију Бајдине падине у пример одрживог развоја. Савремени урбанистички приступ нуди решења која комбинују заштиту природе са потребама локалног становништва, стварајући здравију и сигурнију средину.
Уколико се Бајдина падина препусти даљем непланском развоју, ризик од клизишта, загађења и уништавања простора само ће расти. С друге стране, спровођење урбанизације омогућиће контролу над градњом, заштиту природних вредности и стварање простора који ће генерацијама користити као зелена оаза и место за заједнички живот.
План детаљне регулације као решење за клизишта
Према плану, скоро четвртина падине (23%) биће прекривена шумама и парковима. Циљ је да се осим стабилизације земљишта, побољша и квалитет ваздуха, заштити биљни и животињски свет, као и да се унапреди околина. Урбаниста Михаило Микавица каже да су већ одређене најугроженије локације на којима ће се прво садити дрвеће.
Садиће се домаће биљне врсте, које су навикле на локалне услове. Те шуме би додатно помогле у смањењу загађења и очувању природе. Планом је предвиђена и изградња канализације и водовода, како би се спречило натапање тла, што често изазива клизишта.
Посебан део плана односи се на 750 хектара шуме између Миријева и градске депоније. Ова шума би служила као заштитна зона, да смањи непријатне мирисе, цурење отпадних вода и могуће загађење из правца депоније.
Потез Бајдина представља велику депонију разноразног отпада, која узрокује изливење фекалија и ширење смрада, стварајући озбиљан извор заразе за Миријево. Бајдина се налази између Миријева 2 и депоније, док су Миријево 3 и 4, који су најгушће насељени делови, позиционирани директно према депонији, ван домета планираног потеза Бајдина.
Планом генералне регулације система зелених површина предвиђено 750 ха шуме која се налази између Миријева и депоније, како би се у стварности заштитило цело насеље и околна насеља од негативног утицаја депониј.
Важно је напоменути да је планирани потез од 750 ха шума, због своје позиције и намене, вишеструко јефтинији за откуп у односу на земљиште на потезу Бајдина, а значајан део ове површине већ сада чини шумско подручје.