ОДРЖИВИ БЕОГРАД: Каленић пијаца - срце Београда које спаја традицију и модерност
Каленић пијаца, највећа и најпознатија пијаца у Београду, налази се у самом центру Врачара, на углу улица Његошева и Максима Горког.
Ова чувена пијаца зграђена је 1926. године на месту некадашњег Каленића гувна, који је био задужбина београдског богаташа и добротвора Влајка Каленића. Од тада постала је не само трговачко, већ и културно-историјско обележје престонице. Њено радно време је од 06.00 до 19.00 часова.
Каленић је познат по великом броју локала и тезги на којима се продају свежи пољопривредни производи, попут воћа, поврћа и млечних производа. Њена велика предност је што су закупци тезги углавном сами пољопривредни произвођачи, што гарантује квалитет и свежину производа. Пијаца привлачи људе не само из Врачара, већ и из других делова Београда, а особито је популарна за време викенда, када је посећују и становници Новог Београда и Земуна. Ово је место где се редовно преносе традиције, јер се тезге често наслеђују из генерације у генерацију.
У сталном је процесу развоја и модернизације. Током 2016. године започета је обимна реконструкција, која је обухватила изградњу 58 нових локала дуж улица Максима Горког и Његошева. Поред тога, све старе пијачне тезге су замењене са 492 нове, а постављено је и 23 бокса за продају цвећа. Стара архитектонска здања, која потичу са почетка 20. века, такође су обновљена, чиме је сачуван дух старе београдске пијаце, али са модерним елементима.
Захваљујући квалитету понуде и традицији, Каленић пијаца је по процени Финанциал Тимес-а проглашена за једну од 100 најбољих пијаца на свету, што је још један доказ да је ово место више од тржишта - оно је део београдског идентитета и важан елемент градске културе. Људи на Каленићу не само да купују, већ уживају у животу, спајајући свакодневне потребе са локалном традицијом и осећајем припадности.
Каленић пијаца је, такође, позната по свом јединственом амбијенту – спој традиције и модерности.
Она је, уз своје бројне промене и модернизације, остала верна духу старог Београда, где се и даље осећа топлина и људска повезаност која недостаје у брзом урбаном животу.
Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
