Саборна црква у Београду: Симбол града и чувар духовности нашег народа

Црква је смештена у Улици кнеза Симе Марковића, у непосредној близини Конака кнегиње Љубице и зграде Патријаршије, у самом историјском језгру Београда које се формирало током XIX века. Одмах преко пута храма налази се кафана "Знак питања", једна од најстаријих сачуваних кафана у Београду, чије се трајање и амбијент складно надовезују на црквени комплекс и дух старог града.

Статус симбола дугује и локацији и улози: око ње се формирао градски центар, а храм је постао ослонац борбе за самосталност и духовног идентитета престонице.

Од старе варошке цркве до монументалног храма

На месту данашње цркве налазио се старији храм посвећен Архангелу Михаилу, помињан још у време аустријске управе. 

После бурних деценија рушења и обнова, 1837. започиње градња нове, "катедралне" цркве; освећење завршене цркве обављено је 1845. године. 

Иницијатор је био кнез Милош Обреновић, а градњу су изводили мајстори из Панчева по пројекту Фридриха Адама Кверфелда.

Архитектура и стил

Грађена у духу неокласицизма са препознатљивим барокним звоником, црква има издужену правоугаону основу са пространим наосом и полукружном апсидом. 

Репрезентативни западни портал са широким степеништем наглашава главно прочеље, док су бочне фасаде једноставније. 

Мером, пропорцијама и типологијом храм припада европском кругу сакралне архитектуре који се у исто време развија у Аустрији и Панонији.

Иконостас и живопис

Раскошан иконостас пројектовао је и започео вајар и дрворезбар Димитрије Петровић: монументална, позлаћена резбарија са класичистичким декором (гирланде, лозице, акантус) чини срце ентеријера. 

Сликарски програм (око 18 великих зидних композиција и педесетак икона) извео је Димитрије Аврамовић, сликар формиран на бечкој Академији, чији је колор и ритам фресака постао репер у српском црквеном сликарству XIX века. 

Каснији захвати донели су витраже и спољне иконе на западној фасади.

Гробнице и мошти

У унутрашњости почивају кнез Милош и кнез Михаило Обреновић, а у порти, испред главног улаза, налазе се гробови Доситеја Обрадовића и Вука Караџића. 

У цркви се чувају и мошти светитеља - међу њима и кеса са делом моштију светог кнеза Лазара – што Саборној даје додатну духовну тежину и историјско достојанство.

Ризница и наслеђе

Ризница чува златарске радове XVIII и XIX века, ретке штампане књиге, иконе и литургијске предмете, сачуване упркос ратним разарањима и пожарима. 

Заједно са архитектуром и сликарско-резбарском опремом, збирка омогућава да се ишчита развој грађанске културе и црквене уметности у време настанка модерне Србије.

Данас: богослужења, хор и догађаји

Саборна црква је жива парохијска заједница: свакодневно се служе литургије и богослужења, а при храму од 1853. делује чувени Прво београдско певачко друштво, којим су дириговали најзначајнији српски композитори (од Корнелија Станковића до Мокрањца). 

У храму и порти повремено се одржавају духовне вечери, хоровски и камерни програми, представљања едиција и тематска вођења кроз ризницу - догађаји који спајају вернике, историју и уметност у самом срцу града.

Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.