Сибир у Србији: Београд скоро 100 дана под снегом и минус 26 степени - зима ове године биће брутална, а ево како изгледа када влада антициклон са истока

Иако су нас последњих година размазиле благе зиме без снега, историја Београда памти периоде када је престоница личила на Сибир. Од апсолутног рекорда из 1893. године, када се жива у термометру спустила на невероватних -26,2 степени, па све до незапамћених наноса снега који су престоницу држали у блокади по три месеца, док званични подаци откривају запањујуће податке о суровости климе на ушћу Саве у Дунав.

Систематска метеоролошка мерења се у Београду врше од 1888. године, а најхладнија зима у историји овог града забележена је давне 1890/1891. године. Та зима је остала упамћена по томе што се снег задржао чак 90 дана.

Ипак, најнижа температура икада измерена у Београду није била те зиме, већ две године касније, односно, апсолутни минимум је -26,2 степени забележен 10. јануара 1893. године на Врачару, док апсолутни рекорд за целу Србију држе Карајукића Бунари на Пештерској висоравни, где је 1985. године измерено невероватних -39,5 степени.

Топ 5 најхладнијих дана у Београду, станица Врачар, у прошлости

Иако немамо "ледене" рекорде за сваку појединачну годину у новијој историји, јер су зиме постале знатно топлије, ово су историјски најзначајнији температурни минимуми забележени у Београду.

Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) Најниже температуре у Београду у прошлости су:

• 10. јануар 1893. -26,2 степени
• 11. фебруар 1929. -25,5 степени
• 25. јануар 1963. -25,1 степен
• 24. јануар 1942. -24,8 степени
• 11. фебруар 1954. -24,7 степени

Топ 5 најхладнијих дана у Београду, станица Врачар, у новијој историји

Апсолутни лидер у новијој историји мерења је 1985. година. Интересантно је да је истог дана на аеродрому у Сурчину било још хладније, чак -24,4 степени.

• 13. јануар 1985. -21 степени
• 31. јануар 1987. -19,8 степени
• 9. фебруар 2012. -14,9 степени
• 8. јануар 2017. -14,6 степени
• 10. јануар 2009. -13,2 степени

Занимљивости о хладноћи у Београду

Ледени дани су када температура током целих 24 сата не пређе 0 степени. Рекорд држи зима 1890/91. са огромним бројем таквих дана, док смо недавно имали ситуацију са нула ледених дана.

Метеоролог Иван Ристић каже за "Блиц" да су се 2012. године Дунав и Сава озбиљно заледили и да је у фебруару те године проглашена ванредна ситуација.

- Зима 2011/2012. године остаће упамћена као једна од најекстремнијих у новијој историји Београда, али не толико због апсолутно најниже температуре, већ због дужине трајања леденог таласа и количине снега. Најважније мерило хладних зима су средње температуре у јануару и фебруару испод нуле. У Београду се последњих година бележи значајан раст просечних температура, па су месеци са са средњом температуром испод нуле права реткост. Последњи пут када је средња месечна температура у јануару била испод 0 степеније било 2017. године, са око -3 степени, и у фебруару 2012. Када је исто било око -3 степени - каже Ристић.

Објашњава да би у случају повратка климатских услова на старо, на пре више десетина година, у Београду данас било за 2 степена више него тада.

- Београд више није исти као пре. Топлији је у просеку за око 2 степена. Ефекат урбаног топлотног острва током зиме делује као невидљиви "грејач" који утиче на то да екстремни минуси постану све ређи. Док је у Сурчину, на пример, -10 степени, у центру на Врачару ће бити око -6 или -7 степени. Град не дозвољава температуре да потоне у дубљи минус – каже Ристић.

Такође, топлотно острво је и "непријатељ" снежног покривача и много теже ће се снег задржати у граду на асфалту.

Зашто је 2012. једна од најспецифичнијих и најтежих за Београд

Један од најспецифичнијих и најтежих зимских периода у последњих 50 година, према подацима са сајта РХМЗ, је фебруар 2012. године. Иако апсолутни периоди нису оборени, овај месец ће остати упамћен по трајању хладноће и количини снега.

У Београду је измерено -14,9 степени, а у најтоплијем делу дана је било -9,2 степени. Просечна месечна температура је износила -3 степени што је било чак за 5,1 степен ниже од просека за тај период. Забележено је низ од 21 узастопног леденог дана. Низ је трајао од 30. јануара до 19. фебруара 2012.године.

Ову годину чини легендарног и то што је максимална висина снега 13. фебруара била 53 цм. Снег је покривао Београд током целог фебруара, а дебљина леда на рекама достизала је и до 50 цм.

Према анализама метеоролога, главни кривац за ову временску ситуацију био је "Сибирски антициклон". Хладан ваздух из Сибира се стационирао изнад источне и централне Европе, док се изнад Средоземља формирао низ циклона који су донели огромне количине влаге и снега на Балкан. Као резултат дошло је до блокирајућег ефекта - хладноћа није могла да оде, а нови снег је стално пристизао.

Снежни рекорди

Висина снега је често била већи проблем од самог мраза:

• највиши снег икада: 80 цм измерен 3. фебруара 1962.
• зима 1984/1985: иако је Пештер тада забележио рекорд Србије (-39,5 степени), Београд је био затрпан великим снегом који се дуго задржао
• зима 2012: као што смо поменули, снег је био 52 цм, али је био "тежак" и пратила га је велика влага, што је изазвало падове кровова и дрвећа

Извор: Србија Данас/Блиц