ШТА УКОЛИКО ЈЕ НЕКО ЗАРАЖЕН У ПРЕВОЗУ? Ово је оно што СМЕ да се уради
Јесењи ред вожње у јавном градском превозу донео је више возила на улицама, али са почетком школске године и већим обавезама грађана, дошле су и веће гужве.
Готово да нема доба дана, осим најранијих јутарњих полазака, када у аутобусима, трамвајима и тројејбусима није велики број путника.
Почела изградња нове канализационе мреже у старом језгру Земуна
ЈКП "Јавно осветљење" Београд унапредио инсталације осветљења у лазаревачком Каменграду и Центру за културу
ГАРДОШ КУЛА СЕ УОПШТЕ НЕ ЗОВЕ ОВАКО: Да ли знате које је право име овог београдског симбола?
У таквој ситуацији, улазак у јавни превоз често за путнике носи и стрепњу око тога да ли међу сапутницима има ковид позитивних.
Ово питање нарочито се актуелизовало недавно када је Хитна помоћ збринула жену из превоза која је имала симптоме корона вируса. Отада је у више наврата постављано питање - могу ли возачи у јавном превозу да избаце путника ако посумњају да је заражен? Међутим, одговор на то није нимало једноставан.
Возач је, како истичу у Секретеријату за јавни превоз, према важећој Одлуци о јавном превозу путника на територији града и Правилнику о обавезама превозника и саобраћајног особља у јавном превозу путника, дужан да не дозволи улаз у возило особи оболелој од заразне болести.
- Уколико возач уочи или му неко од путника пријави да је таква особа у возилу, дужан је да је замоли да напусти возило. У случају да одбије, возач ће позвати надлежне институције - наглашавају у ресорном секретеријату.
"Зачкољица" је у томе што је често тешко проценити да ли је неко оболео од заразне болести, сем уколико нема изражене симптоме и реакције које би на то јасно указивале. То, у суштини, значи да возач не може према сопственом или нахођењу или претпоставкама путника, да избацује друге путнике за које им се само чини да имају симптоме вируса.
Поред јасно назначених налепница у градским превозима које упућују путнике на правима понашања током пандемије, у тренутној ситуацији је од изузетне важности и лична одговорност корисника услуге превозника, поручују из секретеријата.
Међутим, препоруке и захтеви секретеријата су једно, а реалност у јавном превозу друго. Очигледно је да у тренутним околностима аутобуси и друга јавна возила нису најсигурније место за грађане јер су гужве, у којима су и путници са маскама и они без њих, свакодневне, а ових возила на улицама је недовољно. И поред тога, јасно је да многи грађани без јавног градског превоза не могу јер им је он једини начин да се превезу од куће до посла и назад.
