30 година од злочиначке акције "Олуја": На данашњи дан почело је етничко чишћење Срба из Хрватске, три деценије без истине, правде и повратка

У рану зору 4. августа 1995. године, тачно у пет часова, почела је војно-полицијска злочиначка операција "Олуја" у којој су хрватска војска, специјална полиција и јединице Хрватског већа одбране извршиле оружани напад на Банију, Кордун, Лику и северну Далмацију - области које су се тада налазиле под контролом Републике Српске Крајине. У овој операцији учествовало је више од 138.000 припадника хрватских снага, а према подацима неких извора тај број је био и већи. Циљ операције био је војно заузимање територије коју су држале српске снаге, али су последице по српско цивилно становништво биле катастрофалне.

Већ 7. августа увече тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман саопштио је да је операција завршена, иако су сукоби на терену и војне акције у појединим крајевима трајали све до 14. августа. Само неколико дана било је довољно да се уништи вековно присуство Срба у овим крајевима. 

Током само четири дана, готово целокупно српско становништво из Крајине - које је вековима живело на тим просторима - било је принуђено да напусти своје домове. Конвоји трактора, аутомобила и пешака који су бежали пред надирућим хрватским снагама и бомбама, и данас су живе слике једног народа у бекству.

Према подацима Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије, током и након операције "Олуја" протерано је више од 250.000 Срба, убијено је око 1.700 људи (сумња се да је број и већи, око 2.000), а више од 700 и даље се води као нестало. Документационо-информациони центар Веритас наводи да је убијено најмање 1.284 Срба, од којих су 1.247 били цивили. Три четвртине страдалих били су људи старији од 60 година, а међу жртвама је било и 564 жене.

Хрватске невладине организације и удружења процењују да је током и након "Олује" спаљено више од 22.000 кућа, да је убијено више од 600 цивила и да је Хрватску тада напустило око 150.000 њених грађана српске националности, чији је повратак у годинама које су уследиле био систематски отежаван и у многим случајевима онемогућаван. На мети су били и цивили који су покушали да побегну. Током 7. и 8. августа избегличке колоне на Петровачкој и Приједорској цести гранатиране су из ваздуха. У тим нападима је, према досадашњим доказима, убијено најмање девет људи, међу којима и четворо деце, док их је више од педесет рањено. Виши суд у Београду је 2022. године потврдио оптужницу против четворице хрватских официра и пилота који се терете за ове злочине, а поступак се води у одсуству јер Хрватска не спроводи сарадњу у овом случају.

За злочине почињене током и након операције "Олуја" пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију у Хагу вођен је поступак против хрватских генерала Анте Готовине, Младена Маркача и Ивана Чермака. У првостепеном поступку Готовина је осуђен на 24, а Маркач на 18 година затвора, док је Чермак ослобођен. Суд је закључио да је постојао удружени злочиначки подухват с циљем трајног уклањања Срба из Хрватске. Ипак, у жалбеном поступку већином гласова ова пресуда је преиначена и Готовина и Маркач су правоснажно ослобођени. Ова одлука изазвала је огорчење међу жртвама и широм региона и света, јер су бројни докази и сведочења о злочинима били предати суду.

Међународни суд правде у Хагу у пресуди из фебруара 2015. године није утврдио да је у операцији "Олуја" почињен геноцид, али је јасно навео да су почињени бројни злочини над српским становништвом и да су се догодила присилна расељавања и тешка кршења људских права. Суд је такође констатовао да повратак избеглих Срба у Хрватску није био могућ у годинама које су уследиле јер је наилазио на административне и правне препреке, а често и на претње и насиље.

У Србији се 4. август обележава као Дан сећања на страдале и прогнане Србе у злочиначкој операцији "Олуја". Тог дана широм земље организују се комеморације, говори и подсећања на егзодус и патњу више од четврт милиона људи. Истог датума у Хрватској се слави Дан победе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља. Централна прослава се сваке године одржава у Книну, симболички значајном месту јер су хрватске снаге управо 5. августа 1995. године ушле у готово празан град и подигле заставу на Книнској тврђави.

Данас, скоро три деценије касније, рана "Олује" још није залечена. Док се у Хрватској слави као војни успех, у Србији и међу Србима широм региона и дијаспоре овај датум остаје симбол бола, прогонства и неправде. Иако међународни судови нису изрекли коначну осуду операције као геноцида, чињенице и бројке које су иза ње остале говоре више од сваке пресуде. Етнички очишћена села, спаљени домови, нестали чланови породица и хиљаде оних који се никада нису вратили - то је истинска слика "Олује", злочина који никада не сме бити заборављен.

Повратак који никада није дошао

За многе прогнане Србе, "Олуја" није завршена 9. августа 1995. године. Већ три деценије траје њихова борба за повратак имовине, права на пензије, обнову кућа и достојанствен живот у Хрватској. Од око 250.000 прогнаних, мање од 10% се вратило трајно - и то углавном старијих људи, док је већина остала расељена широм Србије и Републике Српске, често у тешким социјалним условима.

Институционална дискриминација, законске баријере и непризнавање српског идентитета у Хрватској и даље су део свакодневице оних који су покушали да се врате. Деца оних који су рођени у избеглиштву често немају никакву везу са домовином својих родитеља, јер су одгајани у уверењу да се повратак једноставно - не исплати.

Злочин над једним народом никада не би смео бити слављен. "Олуја" је отворила ране које још нису зацелиле – и неће, све док се не призна истина, казне злочинци и омогући достојанствен живот онима који су изгубили све, осим наде да ће једног дана правда ипак победити.