Апел родитељима: Трећина малишана у Србији данас има ову болест зуба! Ево шта да радите како би Ваше дете остало здравог осмеха

- Назив представља стари термин за разарање предњих млечних зуба до треће године, а стручно прихвачени назив је данас агресивни каријес раног детињства. Каријесно разарање зуба у првим годинама (али и у каснијим узрастима) је последица нарушене равнотеже у устима услед спровођења лоших навика у исхрани, богатој у слободним шећерима и лошој оралној хигијени - навео је он на својој Инстаграм страници.

Неуравнотежен унос слободних шећера је последица промена у потрошачком друштву, којима је орална хигијена цивилизацијска компензација.

- Родитељи су слабо обавештени о превенитвним мерама неопходним да се очувају зуби здравим, а требало је да их добију у току прве године живота детета (од педијатра и стоматолога). Даље, велики пропуст здравственог система је, код појаве симптома каријеса у раном детињству, честа тврдња да се он код тако мале деце не може лечити, да млечни зуби нису важни и слично. Према најновијим испитивањима преко 90% тако оболелих млечних зуба није санирано - истакао је др Војиновић.

Нагласио је да се каријес може и мора лечити у свим узрастима.

- Без професионалне интервенције нема успешног заустављања обољења зуба. Само третман (поправљање) захваћених зуба не решава проблем ширења болести. Најважније је прво повратити поремећену равнотежу у устима. То се постиже детаљном анализом ризика који су довеле до обољења и њиховим неутралисањем. На основу ризика се одређују превентивне мере и учесталост превентивних прегледа. Постојање ризика и превенција на основу њега може да се одреди и пре било каквих симптома и спречи појава каријеса - написао је он и додао:

- Заштита и опоравак свих површина зуба од последица извлачења минерала (деминерализација) услед дејства кариогених бактерија у присуству шећера. То је процес који подразумева праћење и превентивне интервенције и више пута годишње. Надокнађивање разорених делова зуба ако је то могуће. Данас се код тако мале деце не користи бушилица и класично пломбирање. Вађење зуба који показују знаке инфекције (фистула, оток). Понекада је могуће и њихово лечење (ако постоји довољно сарадње што углавном нема пре 4. године), али чување зуба отвореним (што је честа пракса код нас) је штетно по оште здравље.

Уколико се каријесни процес регистује у самом почетку (беле и жућкасте мрље), могућ је потпуни опоравак зуба.

- Зато је важно да родитељи редовно посматрају зубе код своје бебе и код првих промена одмах се јаве стоматолог. Али је још важније и да стоматолог одмах професионално интервенише, јер промене веома ретко пролазе саме по себи са нпр. са обичним прањем зуба (што се исто тако често саветује). Нелечени каријес у раном детињству може да има озбиљне последице по опште здравље и развој детета - закључио је др Војиновић.