Бесциљно скроловање изазива депресију: Да ли је могућа потпуна забрана друштвених мрежа за малолетнике у Србији?

Овај предлог добија све више на значају у Бриселу, а подржале су га и дигитално напредне земље попут Француске и Шпаније, Европа није усамљен случај. 

Аустралија је такође најавила увођење минималне старосне границе од 16 година за отварање налога на одређеним друштвеним мрежама, што ће се примењивати почев од краја ове године. Будући да свет "збија редове" у покушају да додатно заштити децу на интернету, намеће се питање како ће Србија реаговати и могу ли поменуте рестриктивне мере да заживе на овим просторима? 

Скроловање по друштвеним мрежама изазива депресију и анксиозност, показују светске студије

Бескрајно скроловање друштвених мрежа у формативним годинама деце може да представља велики проблем на шта указују И многа светска истраживања. Према истраживањима објављеним на "ХелтиЧилдрен" и "HHS", адолесценти који проводе више од три сата дневно на друштвеним мрежама имају двоструко већи ризик од развоја симптома депресије и анксиозности. Такође, студија коју је објавио "Јејл Медисин" указује да стална дигитална стимулација може ометати развој одређених функција код тинејџера. Извештај наглашава да мозак пролази кроз веома осетљив период између 10. и 19. године, када се формирају идентитет и осећај сопствене вредности.

У Србији постоје законски акти који се делимично баве заштитом деце на интернету, међу којима су Закон о заштити података о личности и Закон о основама система образовања и васпитања. Ипак, само члан 16 Закона о заштити података о личности директно се односи на приступ деце дигиталним платформама. Овај члан прописује да дете млађе од 15 година може да користи услуге информационог друштва - као што су друштвене мреже - само уз сагласност родитеља или старатеља.

Међутим, иако ова одредба формално постоји, њена примена у пракси је веома ограничена. 

Друштвене мреже најчешће не проверавају стварне године корисника, што омогућава деци да једноставно унесу лажне податке и тиме заобиђу законска ограничења. Због тога се овај законски механизам у стварности показује као неделотворан када је реч о заштити деце на интернету.

Дигитално пунолетство: Шта планира Европа и где је ту Србија

Према документу до којег је дошао портал Политико, државе чланице желе да Брисел иде корак даље, успостављајући јединствени "дигитални праг пунолетства" у ЕУ, испод којег би малолетници морали да имају сагласност родитеља како би се пријавили на друштвене мреже — што значи да деца више не би могла аутоматски да приступају најпопуларнијим апликацијама попут ТикТока, Инстаграма и Снепчета. 

Како би Србија могла да примени европски модел регулације приступа друштвеним мрежама за малолетнике?

Психолог Радмила Грујичић објашњава за НИН да би Србија морала да размотри увођење строжих правила приступа друштвеним мрежама, али и да не би смела да то учини без шире системске подршке деци, родитељима и образовним институцијама. 

„Као доњу границу за приступ друштвеним мрежама, сматрам да би требало поставити узраст од најмање 15 до 16 година. Међутим, деца у Србији већ у другом или трећем разреду основне школе користе друштвене мреже без икаквих ограничења. У том узрасту код деце се све чешће уочавају знаци зависности, као и потпуно некритичко прихватање свега што виде на мрежама“, упозорава она.

Забрињава и чињеница да су деца у том узрасту посебно рањива на манипулацију и изложена различитим ризицима, укључујући контакт са непознатим особама, непримереним садржајима и потенцијалним облицима дигиталног насиља.

„Претпостављам да они који се баве криминалним активностима на интернету врло добро знају где да траже жртве – међу најмлађима. То би требало да буде довољан сигнал да се приступи озбиљнијем уређењу овог питања“, истиче саговорница.

Иако сматра да је улога државе кључна, посебно кроз доношење закона и националних стратегија, она упозорава да законске забране неће имати ефекта уколико не буду пропраћене садржајем. Сматра да цела друштвена клима мора да се промени како би овај закон успео у Србији.

- Ако се детету забрани приступ мрежама, а не понуди ништа у замену, оно ће то доживети као казну. А знамо шта се дешава када некоме ускратите оно од чега је зависан – долази до фрустрација, повлачења, па чак и озбиљнијих последица по ментално здравље - објашњава.

Здрав начин живота

Управо зато, према њеном мишљењу, забране морају да иду у корак са улагањима у друге активности за децу – од спортских и креативних радионица, до дигиталне писмености и рада са психолозима.

- Сматрам да је неопходно и да јесте од национаног интереса да ти пројекти буду бесплатни. Да то буде рецимо простор у ком деца у одређено време могу да тренирају нешто, да се користе сале за физичко по школама. Да се се промовишу здрави начини живота. Такође, психолози би могли да раде са децом на неким пројектима - објашњава Грујичић.

Критичко мишљење, каже, формира се већ од петог разреда основне школе, па је управо то период када треба највише улагати у образовни и социјални развој деце. 

- Друштвене мреже данас диктирају шта је популарно. Деца јуре лајкове као статусне симболе. А ми морамо да им покажемо да признање могу добити и ако добро цртају, играју кошарку, решавају задатке. Било би јако важно да уколико се понуде деци други садржаји да би се деца лакше адаптирала И пребацила на нека та друга поља и тамо развијала здраве начине живота, вредности, као што је било пре него што је интернет оволико узео маха међу децом - објашњава.

На питање да ли би овакве мере могле заживети у Србији, Грујичић одговара да није немогуће и да би, уколико би се спровела озбиљна кампања на националном нивоу која би објаснила све последице и опасност од друштвених мрежа, ово било прихваћено.   

За крај, наглашава да су родитељи кључни, али и школе, педагози, друштво у целини.

- Пре него што се забране уведу, неопходно је да се сви информишу, да се са децом разговара, да разумеју зашто је то важно. Не да осете казну – него бригу. Ово питање јесте од националног интереса и требало би се озбиљно тим позабавити, али не да се стави акценат на забрану већ на селекцију садржаја, на понуду алтернативних могућности, на општ  климу у друштву која би подржала здраве начине провођења времена код деце и развијања правих основних, моралних, етичких вредности код деце - закључује она. 

Извор: НИН