БЛОКАДЕРИ ЈУЧЕ ДИВЉАЛИ У ВЕЛИКОЈ ПЛАНИ: Њих 26 покушало да спречи одлазак 500 људи на митинг у Нишу

Пре тога, као дете, често су ме јурили сеоски пси Ђуке, Момчила и Спасе Марића. Једном, када сам био војник на одсуству, у стопу су ме, завијајући, пратили вуци док сам се преко Купрешког поља, по мећави, враћао са прела из суседног села. У рату, 19. октобра 1994. године, јурили су ме муслимански војници, након што сам у шуми на падинама планине Стожер, у току извиђања, упао у њихову заседу.

Значи, непријатељски војници, деца, вукови и пси. 

Јуче, 17. маја 2025. године, у сред Велике Плане, доживео сам да за мном, као неартикулисани људски чопор, „јуре“ блокадери, које је предводила чувена великоплањанска просветитељка и реформаторка, Биљана Вељковић. Бесно, дувајући као суманути у пиштаљке, вређајући и све то непрекидно снимајући телефоном.

Познавао сам адвоката Мошу Вељковића. Годинама смо били комшије. На послу. Он адвокат, ја председник општинског одбора и народни посланик СРС. Био је острашћени досовац, противник радикала и националне политичке опције, водили смо жестоке расправе. Али никад ми, ни он, ни његово друштво, нису рекли ружну реч а камоли ми неког опсовали.

Јуче, док су ме чопоративно пратили кроз град, из друштва које је предводила његова узорна и лепо васпитана кћерка, заједно са малолетним дететом, су ми псовали мајку. Мени и председнику општине Страхињи Павешковићу. Псовали су ми покојну мајку. Која је умрла баш на данашњи дан.

Све је почело када је групица блокадера, њих двадесет и шест, која се на друштвеним мрежама представља као некаква грађанска иницијатива за „бољу, праведнију и пристојнију“ Велику Плану, покушала да нас, чланове и симпатизере СНС, спречи да у миру кренемо на страначки скуп у Нишу.

Чим смо почели да се окупљамо на такозваном полигону, код аутобуса којима смо путовали, они су се окупили недалеко од нас, на улици, између аутобуске станице и НИС-ове бензинске пумпе. Дували су у пиштаљке, повремено се дерњали и као суманути скакали у вис, добацивали и вређали људе који су пристизали на место окупљања. Укратко, правили су од себе будале.

Када смо већ требали да кренемо, распоредили су се ширином улице, са очигледном намером да спрече пролазак наших аутобуса. План је био да њих 26 блокира и понизи нас више 500. С којим правом? Правом више расе? Правом лажне друштвене елите? Или са правом мањка културе и елементарног васпитања?

Они, који месецима, без икакве сметње од стране нас из власти, шетњама и блокадама, по неколико сати заустављају саобраћај и малтретирају овај град, дали су себи за право да покушају да нас спрече да се слободно крећемо, да у аутобусима, уредно регистрованим, прођемо јавном саобраћајницом. Којом, откад је саграђена, никад ником није забрањен пролаз.
 

Оно што је мене, када сам дошао на место догађаја, пренеразило јесте то да су појединци у полицији и међу функционерима СНС имали идиотску идеју да, народски речено, подвијемо реп. Да до укључења на ауто-пут не идемо путем којим, откад је света и века, сви иду, него да идемо некаквим заобилазним улицама. Па су почели да окрећу аутобусе у том смеру. 

Да се не би замерили госпођи реформаторки, Стефану Јовановићу, Милану Мудрићу, Бојану Перићу, Милану Младеновићу и осталим експертима за политички, морални, економски и културни преображај Велике Плане.

Наравно, прошли смо куда је и требало да прођемо. Пролаз је обезбедила полиција. Да није, обезбедили би га ми сами. Док су аутобуси кретали, било је жалосно гледати и слушати како се појединци из тог друштва, посебно две зајапурене госпође, агресивно залећу према аутобусима, људима уносе у лице, псују и вређају.

Након што смо испратили последњи аутобус, председник општине и ја смо се договорили да прошетамо градом. И нашим градом. У којем за нас и СНС гласа више од 10.000 наших суграђана а за странку која је њих изнедрила и тако фино политички васпитала пет стотина.
 

Пратили су нас као цируска трупа, черга. Од аутобуске станице, преко раскрснице код Комерцијалне банке, тротоаром главне улице, крај зграде Општине и банке Интеза, па кроз градски парк. 

Дували у пиштаљке. Скандирали да смо лопови. Све уз кординацију поменутих реформаторки, које су више пута хистерично упозоравале остале да случајно не заостану.„Пратимо их где год иду“. Пратимо их и вређајмо. Све у присуству полиције.

Гледао сам и слушао те људе и размишљао како је могуће да сами себе толико понижавају и праве будалама.

Чудио сам се тој несрећној Биљани Вељковић, која је све време поред себе водила малолетно дете, био запањен њеном агресивношћу, мржњом на њеном лицу. Још више сам био изненађен када сам, нешто касније, сазнао да је учитељица, да је члан Савета родитеља у основној школи „Свети Сава“, највећој образовној установи у општини, да држи нешто као играоницу или продужени боравак, или све то, где чува и васпитава туђу децу?!

Са идиотским дивљачким понашањем блокадери су престали тек у Улици Николе Пашића, када се однекуд појавила једна млађа жена. Дојурила је на бициклу и устремила на првог у черги, са којим се очигледно лично познаје, за којег ми рекоше да је из Ваљева и почела да виче: „Доста“, „Да ли сте нормални“, „Шта радите“, „Доста, доста више овога...!“

Павешковић и ја смо отишли у кафану а ови јунаци остали да на друштвене мреже каче снимке и фотографије сопственог простаклука. Да се хвале својом срамотом. И бестидно лажу како су они уствари жртве.
 

Ово је први политички инцидент у Великој Плани у протеклих шест месеци. За то време одржано је више од тридесет политичких скупова и сви су протекли у коректној атмосфери.
Ова група људи је очигледно одлучила да то прекине, да баци мрљу на све грађане Велике Плане који су, незадовољни влашћу и неким појавама у друштву, цивилизовано шетали и протествовали, тражећи промене, али водећи рачуна да никад не пређу границу између легитимног права на политички протест, с једне и примитивизма и насиља, с друге стране.

Очигледно, ови борци за „бољу, праведнију и пристојнију“ Велику Плану, незадовољни чињеницом да их је све мање, да не помаже ни багер са прекривеним регистарским таблицама (пробајте ви да возите аутомобил без таблица и њиме, у присуству саобраћајне полиције, блокирате главне саобраћајнице у граду), да не помажу ни екстремисти из Краљева, ни Бојана Маљевић, да не помажу ни трактори без таблица из Раче, да не помажу ни појачања из Смедеревске Паланке, да не помажу ни лажни ратни
ветерани, покушавају да радикализују стање у Великој Плани, да изазову сукобе.

Који никоме у нашој општини не могу да буду од користи. Понајмање тим несрећницима.

Али, како хоће. Да будем јасан: ми из СНС, странке која у Великој Плани има скоро 5.000 чланова, се више нећемо повлачити. Доста је било попуштања.