BLOKADERI JUČE DIVLJALI U VELIKOJ PLANI: Njih 26 pokušalo da spreči odlazak 500 ljudi na miting u Nišu

Pre toga, kao dete, često su me jurili seoski psi Đuke, Momčila i Spase Marića. Jednom, kada sam bio vojnik na odsustvu, u stopu su me, zavijajući, pratili vuci dok sam se preko Kupreškog polja, po mećavi, vraćao sa prela iz susednog sela. U ratu, 19. oktobra 1994. godine, jurili su me muslimanski vojnici, nakon što sam u šumi na padinama planine Stožer, u toku izviđanja, upao u njihovu zasedu.

Znači, neprijateljski vojnici, deca, vukovi i psi. 

Juče, 17. maja 2025. godine, u sred Velike Plane, doživeo sam da za mnom, kao neartikulisani ljudski čopor, „jure“ blokaderi, koje je predvodila čuvena velikoplanjanska prosvetiteljka i reformatorka, Biljana Veljković. Besno, duvajući kao sumanuti u pištaljke, vređajući i sve to neprekidno snimajući telefonom.

Poznavao sam advokata Mošu Veljkovića. Godinama smo bili komšije. Na poslu. On advokat, ja predsednik opštinskog odbora i narodni poslanik SRS. Bio je ostrašćeni dosovac, protivnik radikala i nacionalne političke opcije, vodili smo žestoke rasprave. Ali nikad mi, ni on, ni njegovo društvo, nisu rekli ružnu reč a kamoli mi nekog opsovali.

Juče, dok su me čoporativno pratili kroz grad, iz društva koje je predvodila njegova uzorna i lepo vaspitana kćerka, zajedno sa maloletnim detetom, su mi psovali majku. Meni i predsedniku opštine Strahinji Paveškoviću. Psovali su mi pokojnu majku. Koja je umrla baš na današnji dan.

Sve je počelo kada je grupica blokadera, njih dvadeset i šest, koja se na društvenim mrežama predstavlja kao nekakva građanska inicijativa za „bolju, pravedniju i pristojniju“ Veliku Planu, pokušala da nas, članove i simpatizere SNS, spreči da u miru krenemo na stranački skup u Nišu.

Čim smo počeli da se okupljamo na takozvanom poligonu, kod autobusa kojima smo putovali, oni su se okupili nedaleko od nas, na ulici, između autobuske stanice i NIS-ove benzinske pumpe. Duvali su u pištaljke, povremeno se dernjali i kao sumanuti skakali u vis, dobacivali i vređali ljude koji su pristizali na mesto okupljanja. Ukratko, pravili su od sebe budale.

Kada smo već trebali da krenemo, rasporedili su se širinom ulice, sa očiglednom namerom da spreče prolazak naših autobusa. Plan je bio da njih 26 blokira i ponizi nas više 500. S kojim pravom? Pravom više rase? Pravom lažne društvene elite? Ili sa pravom manjka kulture i elementarnog vaspitanja?

Oni, koji mesecima, bez ikakve smetnje od strane nas iz vlasti, šetnjama i blokadama, po nekoliko sati zaustavljaju saobraćaj i maltretiraju ovaj grad, dali su sebi za pravo da pokušaju da nas spreče da se slobodno krećemo, da u autobusima, uredno registrovanim, prođemo javnom saobraćajnicom. Kojom, otkad je sagrađena, nikad nikom nije zabranjen prolaz.
 

Ono što je mene, kada sam došao na mesto događaja, prenerazilo jeste to da su pojedinci u policiji i među funkcionerima SNS imali idiotsku ideju da, narodski rečeno, podvijemo rep. Da do uključenja na auto-put ne idemo putem kojim, otkad je sveta i veka, svi idu, nego da idemo nekakvim zaobilaznim ulicama. Pa su počeli da okreću autobuse u tom smeru. 

Da se ne bi zamerili gospođi reformatorki, Stefanu Jovanoviću, Milanu Mudriću, Bojanu Periću, Milanu Mladenoviću i ostalim ekspertima za politički, moralni, ekonomski i kulturni preobražaj Velike Plane.

Naravno, prošli smo kuda je i trebalo da prođemo. Prolaz je obezbedila policija. Da nije, obezbedili bi ga mi sami. Dok su autobusi kretali, bilo je žalosno gledati i slušati kako se pojedinci iz tog društva, posebno dve zajapurene gospođe, agresivno zaleću prema autobusima, ljudima unose u lice, psuju i vređaju.

Nakon što smo ispratili poslednji autobus, predsednik opštine i ja smo se dogovorili da prošetamo gradom. I našim gradom. U kojem za nas i SNS glasa više od 10.000 naših sugrađana a za stranku koja je njih iznedrila i tako fino politički vaspitala pet stotina.
 

Pratili su nas kao ciruska trupa, čerga. Od autobuske stanice, preko raskrsnice kod Komercijalne banke, trotoarom glavne ulice, kraj zgrade Opštine i banke Inteza, pa kroz gradski park. 

Duvali u pištaljke. Skandirali da smo lopovi. Sve uz kordinaciju pomenutih reformatorki, koje su više puta histerično upozoravale ostale da slučajno ne zaostanu.„Pratimo ih gde god idu“. Pratimo ih i vređajmo. Sve u prisustvu policije.

Gledao sam i slušao te ljude i razmišljao kako je moguće da sami sebe toliko ponižavaju i prave budalama.

Čudio sam se toj nesrećnoj Biljani Veljković, koja je sve vreme pored sebe vodila maloletno dete, bio zapanjen njenom agresivnošću, mržnjom na njenom licu. Još više sam bio iznenađen kada sam, nešto kasnije, saznao da je učiteljica, da je član Saveta roditelja u osnovnoj školi „Sveti Sava“, najvećoj obrazovnoj ustanovi u opštini, da drži nešto kao igraonicu ili produženi boravak, ili sve to, gde čuva i vaspitava tuđu decu?!

Sa idiotskim divljačkim ponašanjem blokaderi su prestali tek u Ulici Nikole Pašića, kada se odnekud pojavila jedna mlađa žena. Dojurila je na biciklu i ustremila na prvog u čergi, sa kojim se očigledno lično poznaje, za kojeg mi rekoše da je iz Valjeva i počela da viče: „Dosta“, „Da li ste normalni“, „Šta radite“, „Dosta, dosta više ovoga...!“

Pavešković i ja smo otišli u kafanu a ovi junaci ostali da na društvene mreže kače snimke i fotografije sopstvenog prostakluka. Da se hvale svojom sramotom. I bestidno lažu kako su oni ustvari žrtve.
 

Ovo je prvi politički incident u Velikoj Plani u proteklih šest meseci. Za to vreme održano je više od trideset političkih skupova i svi su protekli u korektnoj atmosferi.
Ova grupa ljudi je očigledno odlučila da to prekine, da baci mrlju na sve građane Velike Plane koji su, nezadovoljni vlašću i nekim pojavama u društvu, civilizovano šetali i protestvovali, tražeći promene, ali vodeći računa da nikad ne pređu granicu između legitimnog prava na politički protest, s jedne i primitivizma i nasilja, s druge strane.

Očigledno, ovi borci za „bolju, pravedniju i pristojniju“ Veliku Planu, nezadovoljni činjenicom da ih je sve manje, da ne pomaže ni bager sa prekrivenim registarskim tablicama (probajte vi da vozite automobil bez tablica i njime, u prisustvu saobraćajne policije, blokirate glavne saobraćajnice u gradu), da ne pomažu ni ekstremisti iz Kraljeva, ni Bojana Maljević, da ne pomažu ni traktori bez tablica iz Rače, da ne pomažu ni pojačanja iz Smederevske Palanke, da ne pomažu ni lažni ratni
veterani, pokušavaju da radikalizuju stanje u Velikoj Plani, da izazovu sukobe.

Koji nikome u našoj opštini ne mogu da budu od koristi. Ponajmanje tim nesrećnicima.

Ali, kako hoće. Da budem jasan: mi iz SNS, stranke koja u Velikoj Plani ima skoro 5.000 članova, se više nećemo povlačiti. Dosta je bilo popuštanja.