Бројке су преполовљење због блокада: Факултети претрпели значајан пад интересовања
астављено је полагање пријемних испита за будуће студенте универзитета у Београду и Новом Саду. На Београдском сајму одржани су пријемни испити за Електротехнички факултет, Факултет организационих наука, Факултет политичких наука, као и за Медицински, Фармацеутски и Стоматолошки факултет. Остали факултети испите организују у седиштима својих установа. Завршен је и пријемни испит на Медицинском факултету у Крагујевцу, где је забележено велико интересовање.
Док широм земље бруцоши траже своје место у академском свету, у јавности се све чешће истиче податак о значајном паду интересовања за поједине друштвене смерове. Посебно су погођени хуманистички факултети, који из године у годину бележе све мањи број кандидата. О томе говори и информација која се појавила у медијима, да је свега 276 будућих бруцоша аплицирало за пријемни на Факултету политичких наука. Међутим, факултет је то демантовао, наводећи да се пријавило скоро 500 студената, а да се број од 276 односи на расположива места за упис у прву годину.
Питање да ли су друштвене науке у кризи, отворено је за Курир телевизију коментарисао професор Факултета политичких наука Милан Петричковић.
- Очигледно је да су факултети који су били најдуже у блокадама и без наставе, сада доживели једну врсту колатералне штете. Сва три, Политичких наука, Филозофски и Правни, били су често експоненти радикалних облика студентског учешћа у блокадама. Мислим да ту постоји директна узрочно-последична веза са падом интересовања. Прави подаци ће се знати по завршетку уписног рока - рекао је Петричковић.
На питање да ли су блокаде допринеле смањењу интересовања генерално за студирање, професор одговара:
- Блокаде су свакако имале последице. Осим несигурности и неизвесности, време које је изгубљено се не може надокнадити. Многи студенти су изгубили посао, неки су били апсолвенти са неколико испита, неки су морали да одложе мастер студије, неки планирани одлазак у иностранство. Иако се студенти уписују, ситуација још није рашчишћена. Пријемни се одржава на Београдском сајму, а не у просторијама факултета. Још увек није јасно како ће се одвијати настава, ни које ће мере управа факултета предузети ако студенти, како најављују, од септембра поново радикализују своје захтеве.
О тренду раста интересовања за ИТ и природне науке, професор каже:
- ИТ сектор је данас актуелан због економске исплативости. Постао је и нека врста модног тренда. Али, када је реч о хуманистичким наукама, сматрам да су оне тренутно можда у кризи, али да ће се кроз одређену трансформацију и стабилизацију ситуације на универзитетима, појавити нови талас младих људи које занима друштвени контекст, кризе, стратификација. Хуманистичке науке имају мултидисциплинарни приступ и могу да понуде разумевање сложених друштвених феномена. То може поново да их учини привлачним.
На питање да ли је школству потребна реформа, Петричковић одговара:
- Мислим да је реформа нужна. Потребна је редефиниција законске основе, али и преиспитивање деонтолошких принципа, права, дужности, одговорности. Морају се рашчистити и границе између универзитетске аутономије и противзаконитог деловања. Ове блокаде које трају већ осам месеци, формирање пленума и тела која не постоје у закону - све то урушава универзитет. Аутономија се тиче научног рада и наставних програма, али не и претварања универзитета у политичку платформу.
Србија Данас/Курир
