Да ли је једнакост само мит? Друштвене класе у 21. веку су "нови облици моћи и стари обрасци привилегије"
Иако се чини да живимо у демократским и либералним друштвима где свако има једнаке шансе за успех, друштвене разлике су и даље дубоко укорењене – само што више не носе ознаке попут "племић" или "слуга", већ "елита", "средња класа" и "радничка класа".
У традиционалним друштвима, као што је случај са кастинским системом у Индији, припадност одређеној групи била је предодређена рођењем. Особа рођена у ниској касти често није имала никакве могућности да се "попне" на друштвеној лествици. Сличне ригидне поделе постојале су и у феудалној Европи.
Данас формално не постоје такве законске баријере, али неформалне границе и даље опстају. У многим друштвима, и даље је тешко „изаћи“ из сиромаштва, док припадници елите користе образовање, везе и капитал како би своје позиције пренели на следеће генерације.
По чему препознајемо класне разлике данас?
Образовање – Школе које похађамо, универзитети које уписујемо и прилике које добијамо често зависе од социоекономског статуса породице. Елитне школе често остају резервисане за привилеговане.
Становање – Локација на којој неко живи, врста некретнине, као и урбанистички статус насеља, често указују на друштвену класу. Гентрификација је пример како урбани простори одражавају неједнакост.
Језик и култура – Социјална класа се види и кроз начин говора, културне преференце, па чак и кроз хобије.Ф ранцуски социолог Пјер Бурдије је говорио о “културном капиталу” – неформалном знаку друштвене припадности.
Здравље и приступ услугама – Статистике јасно показују да особе нижег социјалног статуса чешће оболевају и краће живе. Здравствени систем, исхрана, физички рад и стрес – све су то фактори класне разлике.
Да ли је мобилност стварна или илузија?
Постоји мит о меритократији – идеји да свако може успети ако се довољно потруди. Међутим, социолошка истраживања показују да је интергенерацијска мобилност (могућност да неко из ниже класе постане део више класе) често врло ограничена.
У неким земљама, попут скандинавских, образовање и јавне политике донекле умањују ове разлике. Али чак и тамо, стари обрасци привилегија и даље имају утицај.
Дакле, друштвене касте нису нестале – само су промениле облик. Уместо отворених забрана и титула, данас имамо суптилне механизме искључивања и привилегија. Припадност одређеној класи се и даље преноси са колена на колено – и иако су врата формално отворена свима, неки су једноставно ближе тим вратима од других.
