Da li je jednakost samo mit? Društvene klase u 21. veku su "novi oblici moći i stari obrasci privilegije"
Iako se čini da živimo u demokratskim i liberalnim društvima gde svako ima jednake šanse za uspeh, društvene razlike su i dalje duboko ukorenjene – samo što više ne nose oznake poput "plemić" ili "sluga", već "elita", "srednja klasa" i "radnička klasa".
U tradicionalnim društvima, kao što je slučaj sa kastinskim sistemom u Indiji, pripadnost određenoj grupi bila je predodređena rođenjem. Osoba rođena u niskoj kasti često nije imala nikakve mogućnosti da se "popne" na društvenoj lestvici. Slične rigidne podele postojale su i u feudalnoj Evropi.
Danas formalno ne postoje takve zakonske barijere, ali neformalne granice i dalje opstaju. U mnogim društvima, i dalje je teško „izaći“ iz siromaštva, dok pripadnici elite koriste obrazovanje, veze i kapital kako bi svoje pozicije preneli na sledeće generacije.
Po čemu prepoznajemo klasne razlike danas?
Obrazovanje – Škole koje pohađamo, univerziteti koje upisujemo i prilike koje dobijamo često zavise od socioekonomskog statusa porodice. Elitne škole često ostaju rezervisane za privilegovane.
Stanovanje – Lokacija na kojoj neko živi, vrsta nekretnine, kao i urbanistički status naselja, često ukazuju na društvenu klasu. Gentrifikacija je primer kako urbani prostori odražavaju nejednakost.
Jezik i kultura – Socijalna klasa se vidi i kroz način govora, kulturne preference, pa čak i kroz hobije.F rancuski sociolog Pjer Burdije je govorio o “kulturnom kapitalu” – neformalnom znaku društvene pripadnosti.
Zdravlje i pristup uslugama – Statistike jasno pokazuju da osobe nižeg socijalnog statusa češće obolevaju i kraće žive. Zdravstveni sistem, ishrana, fizički rad i stres – sve su to faktori klasne razlike.
Da li je mobilnost stvarna ili iluzija?
Postoji mit o meritokratiji – ideji da svako može uspeti ako se dovoljno potrudi. Međutim, sociološka istraživanja pokazuju da je intergeneracijska mobilnost (mogućnost da neko iz niže klase postane deo više klase) često vrlo ograničena.
U nekim zemljama, poput skandinavskih, obrazovanje i javne politike donekle umanjuju ove razlike. Ali čak i tamo, stari obrasci privilegija i dalje imaju uticaj.
Dakle, društvene kaste nisu nestale – samo su promenile oblik. Umesto otvorenih zabrana i titula, danas imamo suptilne mehanizme isključivanja i privilegija. Pripadnost određenoj klasi se i dalje prenosi sa kolena na koleno – i iako su vrata formalno otvorena svima, neki su jednostavno bliže tim vratima od drugih.
