Дан примирја у Великом рату једини празник који Србија обележава са својим западним савезницима: Проф. др Предраг Марковић ''Srpska војска дала кључан допринос у победи'' - Два пута поражена огромна аустроугарска војска

Директор Института за савремену историју проф. др Предраг Марковић изјавио је да је српска војска дала одлучан допринос у победи савезника над Централним силама у Првом светском рату и додао да је Дан примирја у Великом рату једини празник који Србија обележава заједно са својим западним савезницима.

Примирје у Првом светском рату потписале су силе Антанте - Велика Британија, Француска и Русија са Немачком 11. новембра 1918. године, у железничком вагону у Компијену, а потписивањем је Велики рат окончан.

До примирја, како је испричао Марковић, дошло је због потпуног распада Немачке изнутра, глади која је владала и недостатка капацитета за вођење рата.Марковић је додао да је постојао и страх од револуције те да је зато Немачка потписала то примирје.  

Дан примирја у Првом светском рату у Србији се обележава као државни празник од 2012. године.

- То је једини празник који обележавамо са нашим савезницима - тај празник се обележава у Великој Британији, у великим државама, у Аустралији, Француској, на Новом Зеланду, тако да то је једини празник који нас повезује са западним савезницима у Првом светском рату - рекао је Марковић, истичући да је српска војска дала кључан допринос у победи над Централним силама.Како је навео, фронтови Централних сила почели су да пропадају ударом српске војске 15. септембра. 

- За два месеца, захваљујући тој ланчаној реакцији која је наступила од Солунског фронта, пропали су сви фронтови Централних сила - навео је Марковић. 

Професор указује да је током рата Србија постигла невероватне ствари и подсећа да је два пута поразила огромну аустроугарску војску у првој години рата. Као једну од невероватних чињеница, Марковић наводи и повлачење српске војске преко Албаније чиме је, како додаје, сачувана цела држава.

- То се скоро никад није десило у људској историји, да се једна државна војска уз огромне губитке на тај начин сачува. Ми имамо државу на Крфу, имамо војску на Солунском фронту, и то није успело ниједној другој држави у људској историји -  нагласио је.

За пробијање Солунског фронта, Марковић каже да представља блиставу завршницу једног победоносног рата који је однео много жртава, али који је на крају био вероватно највећа победа у историји српског народа. Марковић наводи и да се број жртава српског становништва мора ревидирати и додаје да број погинулих зависи од тога који део Србије се узме у обзир. 

- Највише су страдали делови Србије пре 1912. године, али та прича с трећином становништва шаље једну песимистичку поруку. Шаље поруку да је наша држава била неодговорна и да је жртвовала трећину становништва у рату. Заправо, према истраживањима која се врше у 21. веку, број жртава тог рата је између 750.000 и 900.000, а не 1.250.000, што смо учили деценијама - казао је Марковић.

Како је појаснио, број од 1.250.000 жртава коришћен је на Париској мировној конференцији која је почела у јануару 1919. године, а завршена је у јануару 1920. године.

- Ми смо се држали тог броја, али, на срећу, изгубили смо мање. Неко ће ме напасти да умањујем српске жртве, али ја се радујем да је 300.000, 400.000 Срба остало живих, за које смо мислили да су погинули. Тих 300.000 или 400.000 данас имају милионе потомака", казао је. 

Марковић је указао да је већ средином двадесетих година 20. века број становника у Србији премашио онај од пре Првог светског рата и додаје да је разлог за то велики наталитет.

- Већ средином двадесетих година централна Србија има више становника него што је имала десет година раније. Наталитет је био огроман у земљи. Ако гледате статистику, 1924. године су већ ти губици надокнађени, међутим квалитативно губици су огромни - навео је Марковић. 

Истакао је да су нестале читаве генерације, као и да су највише страдали они који су рођени 1892. и 1893. године. Марковић подсећа да ратној генерацији припадају и нобеловац Иво Андрић, који је рођен 10. октобра 1892. године, као и књижевник Милош Црњански, који је рођен 24. октобра 1893. 

- Можете замислити, то је генерација која је скоро потпуно нестала. Много је талентованих, великих људи нестало у том рату", рекао је Марковић.

Први светски рат почео је 28. јула 1914. године нападом Аустроугарске на Србију. Власти Двојне монархије искористиле су трагичну погибију престолонаследника надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге Софије војвоткиње Хоенберг у Сарајеву, на Видовдан, 28. јуна 1914, да оптуже Србију да наводно стоји иза атентата. У Бечу је заправо дуго тражен прикладан момент за, како су веровали, коначни обрачун са Србијом.     

Атентат који су извршили младобосанци узет је отуда као оправдање за рат. Рат је објављен, вероватно циљано, симболички, месец дана по атенату у Сарајеву, 28. јула. Пробојем Солунског фронта, који су извели Срби, средином септембра 1918. и победоносном офанзивом која је пресудно допринела поразу Централних сила, окончан је Први светски рат.  

По капитулацији Бугарске, затим и Аустроугарске, Немачка је примирје потписала 11. новембра. Био је то крај Великог рата.

Дан примирја у Првом светском рату у Србији се обележава као државни празник од 2012. године. У Србији се као главни мотив за амблем Дана примирја користи цвет Наталијине рамонде, што је угрожена врста у Србији, који је познат и као цвет феникс.  Осим Наталијине рамонде, у амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета. Дан примирја у Србији празнује се нерадно.

Извор: Танјуг