СПЦ и њени верници данас славе Светог Преподобног Аврамију Затворника: Одолео свим искушењима и застрашивањима, данас је важно потрудити се око једне ствари

Верници Српске православне цркве (СПЦ) данас обележавају празник посвећен Светом Преподобном Аврамију Затворнику. Овај велики хришћански испосник и монах, пореклом из Мале Азије, у народу се посебно поштује као заштитник овчара, оваца и све ситне стоке.

Житије светог Аврамија бележи да је од најранијег детињства био дубоко побожан и посвећен цркви. Његови родитељи, такође велики верници, желели су да га ожене, па су му пронашли девојку. Иако се у почетку противио тој одлуци, на крају је попустио и пристао на брак.

Међутим, како каже предање, вођен Богом, он је само седам дана након свадбе напустио и супругу и град. Отишао је у потпуну осаму како би се "предао подвигу, прослављавши Бога".

"Његови сродници се јако ражалостише", пише у црквеним календарима, али су на крају прихватили његов избор. Оставили су га да живи у "молитвеном самовању и тиховању", не ометајући га. Убрзо се по околини пронео глас о његовој изузетној мудрости, смирености и строгом начину живота.

Након смрти родитеља, Аврамије је сву наслеђену имовину разделио сиромашнима. Није задржао апсолутно ништа, плашећи се да би га поседовање могло "прилепити за неку овоземаљску ствар".

Свети Аврамије за пуних 50 година свог испосничког живота само два пута изашао међу људе.

Први излазак био је ради тешке мисије, односно да преобрати једно село у којем су сви становници били незнабошци. Епископ је желео да га постави за свештеника баш у том селу, чему се Аврамије противио. Ипак, морао је да прихвати дужност. Саградио је цркву и свакодневно се молио да "сабере расејани народ".

Његов пут је био изузетно тежак. Мештани су га оковали, протерали и засипали камењем. Упркос свему, он се упорно враћао.

Иако је био "мучен, гоњен, вучен, тучен, камењем затрпаван, гладан и жедан", Свети Аврамије није клонуо духом нити се гневио. Уместо очајања, трпео је све недаће, гајећи још већу љубав према Богу и сажаљење према "заблуделима".

Својом непоколебљивом вером, молитвом и стрпљењем, на крају је успео. Привео их је хришћанству, "очистио од идолске нечистоте" и крстио све "у име Оца и Сина и Светога Духа". Чим је завршио овај задатак, повукао се назад у осаму.

Други и последњи пут када је напустио своју келију био је да би спасао своју нећаку Марију, која је скренула с правог пута. Успео је да је врати врлинском животу, након чега се вратио у самоћу, коју више никада није напустио.

Свети Аврамије рођен је у Малој Азији, око 290. године. Дан посвећен њему, Аврамијевдан, слави се као крсна слава у неким српским породицама, посебно на подручју доњег Подриња, западно од реке Дрине.

Главна порука овог свеца садржана је у речима Господњим: "Ко претрпи до краја, спашће се." Његов живот нас учи да је вера једина светлост у "неподносивом мраку" трпљења.

Свети Аврамије је, како се наводи, одолео свим искушењима и застрашивањима ђавола. Иако би многи на његовом месту напустили подвиг, он "није хтео да се пресели, да не би демон зли ликовао". Истрајао је на свом месту и победио.

Због тога се верује да сви верници на данашњи дан треба да се потруде да стрпљиво поднесу све недаће са којима се суоче, верујући да ће им пример и молитве Светог Аврамија помоћи да их преброде.