Данас је Прво и друго обретење главе Светог Јована Крститеља: Један обичај верници никако не смеју да прекрше
Српска православна црква и њени верници данас обележавају Прво и друго обретење главе Светог Јована Крститеља, празник који подсећа на проналажење часне главе једног од највећих пророка хришћанства.
Према предању, Свети Јован Крститељ погубљен је по наговору злобне Иродијада, жене цара Ирод Антипа, који је тада владао. Након погубљења, Иродијада је наредила да глава пророка не буде сахрањена заједно са телом, јер се плашила да би могао да васкрсне. Због тога је глава тајно закопана на скривеном и нечасном месту.
Међутим, побожна Јована, жена Хузе, дворкиња на Иродовом двору, није могла да допусти да светиња остане на таквом месту. Она је потајно ископала главу и однела је у Јерусалим, где ју је сахранила на Јелеонска гора.
У међувремену, када је цар Ирод чуо за чуда која чини Исус Христос, уплашио се и рекао: „То је Јован кога сам посекао, он је устао из мртвих.“
Након извесног времена, један властелин који је поверовао у Христа одрекао се богатства и замонашио се под именом Инокентије монах. Настанио се управо на Јелеонској гори, на месту где је била закопана глава Светог Јована. Док је копао темељ за своју келију, пронашао је земљани суд у којем се налазила глава светитеља. По предању, тада му је откривено да је реч о глави Јована Крститеља. Након што ју је целивао, поново ју је сакрио на том месту.
Касније је, по Божјем промислу, ова светиња више пута била скривена и поново откривана, да би на крају, у време царице Царица Теодора Византијска и патријарха Патријарх Игњатије Цариградски, била пренета у Цариград.
Предање каже да су се од моштију Светог Јована догодила бројна чудесна исцељења. Занимљиво је да се често истиче како, док је био жив, Јован није чинио чуда, али су његова света тела касније постала извор многих благодатних исцељења.
Вера и обичаји
У народу постоје и одређена веровања везана за овај дан. Сматра се да данас не треба радити тешке физичке послове. Посебно је распрострањено веровање да се на овај празник не користе ножеви и други оштри предмети, у знак поштовања према страдању Светог Јована.
У православној традицији посебно место има и Акатист часном крсту, који почиње снажним речима радости и наде. Ова молитва подсећа вернике да се, упркос свакодневним бригама, у животу у
