Данас је Велика субота, последњи дан поста: Обележава се у тишини и молитви, ове обичаје треба испоштовати - једна ствар је строго забрањена

Српска православна црква (СПЦ) данас слави Велику суботу, други дан хришћанске жалости који означава и крај поста. Јутрење Велике суботе у новије време не служи се рано изјутра, већ на Велики петак увече.

Пред Христовим гробом, уз кађење и држање свећа, врши се слика Христовог погреба. Слави се победа Христова над смрћу и први пут се сазнаје да је ово благословена субота у којој Спаситељ лежи мртав.

У њој је Спаситељ уснуо, уз његово обећање да ће васкрснути у трећи дан. Верници целивају плаштаницу која је на Велики петак свечано изнета пред православне олтаре.

Народ у храмовима одговара молитвом на хорско појање анђела и са упаљеним воштаницама ишчекује Васкрсење, најрадоснији празник победе живота над смрћу који је основа хришћанске вере. Овај обред се поштује у свим православним храмовима, а у Јерусалиму се сва догађања везују за Цркву Гроба Христовог, где верници сваке године на Велику суботу присуствују чудотворној појави “Благодатног огња”..

Народни обичаји и веровања на овај дан

Велика субота је дан уочи Васкрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек великог празника. Припрема се храна, украшава дом, а у неким деловима Србије се на овај дан фарбају јаја.

У Хомољу месе колач - васкршњак - окићен босиљком, као и мањи колачићи. У југоисточном Банату месе колачиће који се после бдења носе на гробље.

Гроб се прелива вином и окади. На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове.

Свештеници истичу да се на Велику суботу, иако је субота иначе дан без поста, пости једнако строго као на Велики петак. У народу овај дан прати низ обичаја – верује се да треба учинити добро дело, док се избегавају послови попут ручног рада, веза, лова и риболова, као и клање стоке, нарочито у селима.

Велика субота има и различите називе: "завалита" због подстицаја на добра дела, "дугачка" у околини Лесковца због Христових мука, и "црвена" у Босанској крајини и Херцеговини, где се тада најчешће фарбају ускршња јаја у црвено.

Према народном веровању, на Велику суботу треба учинити неко добро или милосрдно дело како би година била успешнија. Дан се проводи мирно и достојанствено – без весеља, уз молитву и посну храну.

Обичаји налажу да се порани, очисти кућа и заврше припреме за Ускрс. Избегавају се ручни радови попут шивења и крпљења, као и послови у башти и на њиви. Тада се могу умесити колачи и, ако већ нису, офарбати јаја – у неким крајевима искључиво у црвено. Увече се, према веровању, једе само хлеб и пије вода.