Danas je Velika subota, poslednji dan posta: Obeležava se u tišini i molitvi, ove običaje treba ispoštovati - jedna stvar je strogo zabranjena

Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas slavi Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti koji označava i kraj posta. Jutrenje Velike subote u novije vreme ne služi se rano izjutra, već na Veliki petak uveče.

Pred Hristovim grobom, uz kađenje i držanje sveća, vrši se slika Hristovog pogreba. Slavi se pobeda Hristova nad smrću i prvi put se saznaje da je ovo blagoslovena subota u kojoj Spasitelj leži mrtav.

U njoj je Spasitelj usnuo, uz njegovo obećanje da će vaskrsnuti u treći dan. Vernici celivaju plaštanicu koja je na Veliki petak svečano izneta pred pravoslavne oltare.

Narod u hramovima odgovara molitvom na horsko pojanje anđela i sa upaljenim voštanicama iščekuje Vaskrsenje, najradosniji praznik pobede života nad smrću koji je osnova hrišćanske vere. Ovaj obred se poštuje u svim pravoslavnim hramovima, a u Jerusalimu se sva događanja vezuju za Crkvu Groba Hristovog, gde vernici svake godine na Veliku subotu prisustvuju čudotvornoj pojavi “Blagodatnog ognja”..

Narodni običaji i verovanja na ovaj dan

Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Priprema se hrana, ukrašava dom, a u nekim delovima Srbije se na ovaj dan farbaju jaja.

U Homolju mese kolač - vaskršnjak - okićen bosiljkom, kao i manji kolačići. U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenja nose na groblje.

Grob se preliva vinom i okadi. Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove.

Sveštenici ističu da se na Veliku subotu, iako je subota inače dan bez posta, posti jednako strogo kao na Veliki petak. U narodu ovaj dan prati niz običaja – veruje se da treba učiniti dobro delo, dok se izbegavaju poslovi poput ručnog rada, veza, lova i ribolova, kao i klanje stoke, naročito u selima.

Velika subota ima i različite nazive: "zavalita" zbog podsticaja na dobra dela, "dugačka" u okolini Leskovca zbog Hristovih muka, i "crvena" u Bosanskoj krajini i Hercegovini, gde se tada najčešće farbaju uskršnja jaja u crveno.

Prema narodnom verovanju, na Veliku subotu treba učiniti neko dobro ili milosrdno delo kako bi godina bila uspešnija. Dan se provodi mirno i dostojanstveno – bez veselja, uz molitvu i posnu hranu.

Običaji nalažu da se porani, očisti kuća i završe pripreme za Uskrs. Izbegavaju se ručni radovi poput šivenja i krpljenja, kao i poslovi u bašti i na njivi. Tada se mogu umesiti kolači i, ako već nisu, ofarbati jaja – u nekim krajevima isključivo u crveno. Uveče se, prema verovanju, jede samo hleb i pije voda.