Danas se događaju velika čuda: Vernici se mole Svetom Kiru i Jovanu za zdravlje, a ovaj običaj nikako ne bi trebalo da preskočite

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava prenos moštiju Svetih Kira i Jovana, dvojice ranohrišćanskih mučenika koje vernici poštuju kao velike iscelitelje i zaštitnike svih koji boluju ili prolaze kroz teške životne nedaće. Njihova imena vekovima su povezana sa brojnim svedočanstvima o čudesnim ozdravljenjima, zbog čega im se mnogi i danas usrdno mole za zdravlje svoje porodice, uspešan oporavak i duševni mir.

Ovaj praznik razlikuje se od njihovog glavnog dana, koji se obeležava 13. februara.

Današnji datum posvećen je prenosu njihovih svetih moštiju, događaju koji je, prema crkvenom predanju, označio kraj idolopoklonstva u jednom delu Egipta i početak brojnih čuda koja su se vezivala za njihove mošti.

Lekar koji nikada nije naplaćivao pomoć

Sveti Kir bio je ugledni lekar iz Aleksandrije koji je lečio svakoga kome je pomoć bila potrebna, ne tražeći nikakvu nagradu. Zbog toga ga Crkva ubraja među svete besrebrenike, one koji su svoje znanje i darove nesebično stavili u službu Boga i ljudi.

Kada je za vreme cara Dioklecijana počeo progon hrišćana, povukao se u Arabijsku pustinju, gde je život posvetio molitvi, postu i podvigu.

Ubrzo mu se pridružio Sveti Jovan, rimski vojnik i revnosni hrišćanin. Njih dvojica zajedno su obilazili bolesne, pomagali siromašnima i pružali utehu svima kojima je bila potrebna.

Njihova vera na kraju ih je dovela do mučeničke smrti. Odbili su da se odreknu Hrista i zajedno sa svetom Atanasijom i njenim ćerkama postradali su oko 311. godine.

Prenos moštiju i čuda koja su usledila

Početkom petog veka aleksandrijski patrijarh Sveti Kirilo, prema crkvenom predanju, dobio je u molitvi savet da mošti Svetih Kira i Jovana prenese u mesto Manutin, gde je tada još postojalo veliko pagansko svetilište.

Nakon prenosa moštiju na tom mestu podignut je hram, a ubrzo su počela brojna svedočanstva o čudesnim isceljenjima. Crkveni zapisi govore o ljudima koji su, posle molitve pred njihovim moštima, ozdravili od teških bolesti, zbog čega su Sveti Kir i Jovan ostali upamćeni kao veliki čudotvorci.

Običaj koji su sačuvali naši preci

U mnogim krajevima Srbije i danas postoji običaj da se na ovaj praznik obiđe bolestan član porodice, komšija ili prijatelj, zapali sveća za njegovo zdravlje i pruži reč utehe ili konkretna pomoć.

Naši preci govorili su da najveću snagu ima molitva koju prati dobro delo, pa se ovaj dan smatra prilikom da se učini neko delo milosrđa - poseti usamljeni čovek, pomogne starijem komšiji ili pruži podrška onome kome je najpotrebnija.

Tropar Svetim Kiru i Jovanu:

"Kao neoborivu stenu darovao si nam čudesa Tvojih svetih mučenika, Hriste Bože. Njihovim molitvama sabore bezbožnika razori, skiptre carstva osnaži, kao Jedini Blag i Čovekoljubiv."

Pored prenosa moštiju Svetih Kira i Jovana, Srpska pravoslavna crkva danas molitveno proslavlja i Svete srpske mučenike koji su kroz različita istorijska vremena postradali za pravoslavnu veru i otadžbinu. Njihovo stradanje ostalo je simbol istrajnosti, vernosti Hristu i žrtve za svoj narod, zbog čega im vernici danas odaju poštu i mole se za mir, slogu i očuvanje vere.

Za pravoslavne vernike ovaj praznik nije samo sećanje na čuda iz prošlosti, već i podsetnik da vera, milosrđe i iskrena molitva ostaju najveća snaga čoveka i u najtežim životnim trenucima.

Srbija Danas