ОБИЧАЈ
Данас се откључава срећа: Стигло је пролеће, а ако урадите ову ствар, пратиће вас напредак целе године
Први дан пролећа, или пролећна равнодневица, одвајкада је у народу сматран магичним прелазом из таме (зиме) у светлост (лето). У нашој традицији, али и широм света, овај дан (20. или 21. март) прате бројни обичаји и веровања који симболизују прочишћење, буђење природе и нови почетак.
Каже се "какво време данас, таква цела година". Најраспрострањеније веровање код нас јесте да први дан пролећа предсказује какво нас лето чека.
Ако је дан сунчан и ведар, верује се да ће година бити родна, а људи здрави и весели. Ако падне киша или снег (чувене "бабе Марте"), сматра се да нас чека варљиво лето и да треба бити опрезан са пољопривредним радовима.
Многи обичаји су везани за чишћење куће и тела како би се "истерала зима" из дома. Ту је проветравање куће, отварају се сви прозори да уђе нови, пролећни ваздух који, према веровању, односи болест и устајалу енергију.
Затим је ту и бацање старих ствари. Верује се да на овај дан треба избацити из куће све што је поломљено или непотребно како би се направило места за нове прилике.
У неким крајевима Србије задржао се обичај брања првих пролећних цветова. Верује се да децу треба "ударити" гранчицом дрена или им дати да поједу пупољак дрена како би била здрава ("здрав као дрен"). Девојке су се некада умивале водом у којој су преноћиле прве љубичице, верујући да ће им то донети лепоту и свежину током целе године.
Постоји и веровање да је веома важно коју птицу прву угледате на први дан пролећа.
Ако видите ласту, то је знак велике среће и напретка у породици. Ако чујете кукавицу, стари су веровали да треба да имате барем један новчић у џепу – ако зазвецка док она кука, имаћете пара целе године.
Према народним веровањима, на први дан пролећа не би требало бити намргођен или љут. Верује се да ће вас такво расположење пратити до јесени.
Пожељно је бар на кратко изаћи под ведро небо и "поздравити Сунце" како бисте добили снагу за предстојеће радове.