БЕОГРАДСКИ "МОГЛИ" ОДУШЕВИО СВЕ НА РАСПУСТУ У ХЕРЦЕГОВИНИ: Дечак (12) појио говеда, пластио сено, окопавао
Није понео мобилни телефон
Ово је прича о дечаку из природе. О српском Моглију који је опчинио Херцеговце. Он се зове Урош Станишић (12). Могло би се рећи "чудо од детета". Малишан је родом из Србије. Тачније, из срца Београда.
ВРАЋА НАМ СЕ ПРИМЕРА: Реал први фаворит за круну, љутом Месију квота 2,80
"Србине, стани! Овде леже они!": Како су Срби освојили КРВЉУ натопљену Капију слободе на Кајмакчалану и ушли у ИСТОРИЈУ! (ФОТО)
ВЕЛИКО ОТКРИЋЕ АРХЕОЛОГА: У општини Ожаци пронађена праисторијска кућа стара ОСАМ ХИЉАДА ГОДИНА
Урош је након завршеног шестог разреда још у јуну отпутовао у село Биоци које се налази надомак Требиња код фамилије своје мајке. Тамо проводи свако лето. Село. Пет кућа у њему. Много обавеза и стоке. Кога год пут тамо наведе, остане максимално два до пет дана. Урош је био пуна два месеца. И како каже: "Тако би могао цео живот". У родни град се вратио на дан почетка школских обавеза. И то ништа не би можда ни било чудно да тамо није радио све послове, раме уз раме са својим дедама Драганом и Браниславом. Тотално изоловани и мимо света, где нема домета, превоза, продавница, али окружени природом и послом, овај дванаестогодишњак је провео свој распуст.
- Волим ово село. Ту је рођена моја баба Стана. Јесте, како кажу мештани крш и камен, али ја уживам у томе. Нисам понео ни мобилни, а ни књигу да учим јер тамо има много да се ради. Сваки дан сам устајао у шест, пола седам ујутру и са дедом гонио овце. Али пво што сам урадио, ја сам се са српског пребацио на херцеговачки језик. Одлично говорим, имам нагласак и све што треба - кроз осмех започиње причу Урош.
Он описује и какви су му били дани.
- Савршени. Ко ради не боји се глади. Гонио сам стоку, пластио сено, носио воду са чатрње у кућу, појио сам говеда, чувао јагњиће и окопавао кромпир и раштан. Има много да се ради, а мало да се седи. Каже моја мама: "Када би толико учио колико си радио, би би најбољи ђак", ја нисам најбољи ђак, али сам много тога о животу у овом селу научио што нема у књигама - рекао је Урош.
На питање како су другари реговали када су чули да је он био у дивљини без игрица, мобилног, тротинета и свега што модерно време носи, Станишић каже:
- Неки не би то разумели, па нисам ни причао. Тамо је другачији живот. Имао сам друга Милоша и јоше неколико дечака и девојчица којима је фамилија такође из мог села, а који живе у Требињу па су долазили, и дружили смо се. Милош исто зна све послове и вредан је, али смо кад завршимо послове имали времена за игру. Једино ми је жао што је лош пут - каже малишан.
Иначе, ово село се налази двадесетак километара надомак Града Сунца. Према попису становништва из 1991. у насељу је живело свега 15 становника. Данас их има дупло мање. У селу има пет кућа и шест стновника. Станишић се у овој дивљини где су само брда, камен, долине, вукови, лисице, змије, дивље свиње и уз домаће животиње и стоку коју гаји породица Мијановић, одлично снашао и заслужује да сео свет чује за српског Моглија.
О њему причају сви Требињци и питају се чије је дете. Једно је сигурно да ће бити радник и велики човек.
Данас славимо СВЕЦА РАТНИКА, а један обичај Срби ПОСЕБНО ПОШТУЈУ: Ево шта треба да урадите када вам гост уђе у кућу!
ЦРВЕНА СВЕТЛОСТ КРАЈ ГРОБА ПАТРИЈАРХА ПАВЛА: Народ се крсти у чуду и моли се за оздрављење
ЛАКА ТИ ЗЕМЉА БОРО: Србија остала без великог човека и легендарног новинара
СРПСКИ ЈЕЗИК ЈЕ ПУН ТУРЦИЗАМА: Али, ово је једина српска реч која је ушла у турски језик
"Ево пашћу на под" БАБА ИЗ СРБИЈЕ ЗАПАЛИЛА ИНТЕРНЕТ: Урнебесан снимак кружи друштвеним мрежама (ВИДЕО)
