Већина младих мисли ако се одлуче за живот на селу да ће то подразумевати мукотрпан рад са неизбежним умором. Истина је да бављење пољопривредом често подразумева рад у физичком смислу, али данас су доступне бројне машине које и више него олакшавају посао. Веома је важно да се међу њима шири свест о томе да у сеоским подручјима вреди живети и од пољопривреде се може издржавати породица.
Такође, са појачаном емиграцијом сеоског становништва у градове, цене плацева са кућом постале су ниже. Тако да поред свих других погодности, јако важна за младе људе је погодност да је живот на селима изузетно јефтинији.
Велику улогу у подстицању повратка људи и поновног рада и живота у селима носи држава. Она је та која мора да омогући људима да се из великих градова врате селу и да тамо покрену своје послове и остваре животне циљеве, али и да онима који већ живе на селу омогући да се одвоје од родитељских огњишта и створе своје. Сведоци смо да деценијама уназад, представници сваке власти у Србији говоре о томе како све више младих одлази са села, да су градови све пунији, а руралне средине препуштене забораву и пропадању. Ово је власт која је узела ствар у своје руке и решила да овај тренд спречи.
Република Србија је уочила важност повратка младих на село, те у протеклих неколико година спроводи низ програма за побољшање услова живота и рада на селу, од решавања питања егзистенције становника села кроз задруге, доделу средстава за куповину сеоске куће са окућницом, доделу средстава за куповину мини-бусева за превоз сеоског становништва до лекара, школе или општинског и поштанског шалтера, као и подстицање културног живота сељана и неговање традиције организовањем манифестација.
Република Србија младим пољопривредницима додељује новчане субвенције како би се живот на селу развијао. Највише пројеката је у воћарству, сточарству и повртарству, првенствено јер у тим областима пољопривредници и стичу највише профита. На овај начин држава јача и оживљава сеоске средине, подручја који су основа даљег развоја прехрамбене и прерађивачке индустрије. Такође, држава опредељује средства за потребе оснивања сеоских задруга. Додељују се бесповратна средства за унапређење задруга из читаве Србије, а уз тај новац произвођачи лакше развијају своје сеоске бизнисе. Свакако, једна од најважнијих ставки које је држава преузела на себе јесу субвенције за куповину куће на селу.
Село / Извор: Профимедиа
СУБВЕНЦИЈЕ ЗА КУПОВИНУ КУЋЕ НА СЕЛУ
То да је Србији од узузетног значаја повратак људи на село говори и чињеница да држава покрива трошкове куповине куће на селу и омогућава развој руралних подручја наше државе у износу од 10.000 евра.
Ова могућност намењена је свим паровима који су брачној или ванбрачној заједници, самохраним родитељима и младим пољопривредницима - млађим од 45 година. Они не смеју бити у процесу кредита и не смеју да буду бивши власници некретнине. До августа ове године је потписано укупно 2.100 уговора о додели кућа, и до тог месеца је куће добило 300 одраслих људи и 125 деце. Они ће власници кућа морати да буду наредних 10 година.
Такође, од подносиоца пријаве очекује се да са продаваоцем непокретности није у крвном сродству; да није у поступку одобравања средстава за куповину непокретности и да у моменту подношења пријаве немају неизмирених обавеза према држави.
Услови за пријаву / Извор: Н.Ристовиц, Фото: Shutterstock
Све ове услове морају да испуне оба супружника.
Новац за куповину кућа до сада је додељиван у околини Пирота, у селима Пољска Ржана, Велики Суводол и Бериловац. На списку додељених имања су и куће у Новој Црњи, у местима Српска Црња и Тоба као и у општинама Бачка Паланка, Лучани, Владичин Хан, Бач, Кикинда и у Пећинцима... али и Сомбор, Мерошина, Јагодина...
Куће које подлежу програмима Министарства за бригу о селу такође морају да прођу одређене критеријуме. Сеоска кућа мора да се налази у селу у којем постоји бар један од објеката јавне службе или услуга (здравствена амбуланта, пошта, школа, станица превоза итд.).
- Циљ овог програма је смањење миграторних кретања становништва која доводе до депопулације у руралним подручјима, мотивисање сеоског становништва да остане на селу и подстицање младих да се врате на село решавањем стамбеног питања - саопштила је Влада Србије.
До куће у шест корака
1. Подносилац пријаве сам проналази сеоску кућу са окућницом, која је на продају.
2. Након контактирања продвца, он попуњава "Образац пријаве" и обраћа се јединици локалне самоуправе на чијој се територији налази кућа.
3. Јединица локалне самоуправе шаље своје стручно лице у теренску контролу, које процењује тржишну вредност некретнине (не сме бити већа од 1.200.000,00 динара) - они то могу проценити и у сарадњи са пореском управом или надлежним органом за геодетске послове.
4. Тој контроли присуствује купац и потенцијални продавац. Потенцијални продавац треба да се сагласи са процењеном тржишном вредности непокретности и то наведе у изјави која је саставни део обавезне документације прописане Програмом и коју шаље подносилац пријаве приликом конкурисања.
5. Овлашћено стручно лице утврђује да ли су услови испуњени и то у обрасцу пријаве који је саставни део конкурсне документације и садржи изјаву коју потписује градоначелник/председник општине.
6. Образац пријаве са свом потребном документацијом подносилац пријаве шаље на адресу Министарства за бригу о селу.
Процењује се да у Србији има око 200.000 напуштених сеоских кућа са окућницом, а које су на располагању пољопривредницима и младима који желе да остану да живе на селу. Уз огроман труд и подстицаје државе напокон је враћена нада у развој српског села.
"Ако би цена пала, рат између Русије и Украјине би одмах завршио" Трамп ће одржати најважније обраћање до сада - Говори о темама које се тичу целог света (ВИДЕО)