Većina mladih misli ako se odluče za život na selu da će to podrazumevati mukotrpan rad sa neizbežnim umorom. Istina je da bavljenje poljoprivredom često podrazumeva rad u fizičkom smislu, ali danas su dostupne brojne mašine koje i više nego olakšavaju posao. Veoma je važno da se među njima širi svest o tome da u seoskim područjima vredi živeti i od poljoprivrede se može izdržavati porodica.
Takođe, sa pojačanom emigracijom seoskog stanovništva u gradove, cene placeva sa kućom postale su niže. Tako da pored svih drugih pogodnosti, jako važna za mlade ljude je pogodnost da je život na selima izuzetno jeftiniji.
Veliku ulogu u podsticanju povratka ljudi i ponovnog rada i života u selima nosi država. Ona je ta koja mora da omogući ljudima da se iz velikih gradova vrate selu i da tamo pokrenu svoje poslove i ostvare životne ciljeve, ali i da onima koji već žive na selu omogući da se odvoje od roditeljskih ognjišta i stvore svoje. Svedoci smo da decenijama unazad, predstavnici svake vlasti u Srbiji govore o tome kako sve više mladih odlazi sa sela, da su gradovi sve puniji, a ruralne sredine prepuštene zaboravu i propadanju. Ovo je vlast koja je uzela stvar u svoje ruke i rešila da ovaj trend spreči.
Republika Srbija je uočila važnost povratka mladih na selo, te u proteklih nekoliko godina sprovodi niz programa za poboljšanje uslova života i rada na selu, od rešavanja pitanja egzistencije stanovnika sela kroz zadruge, dodelu sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, dodelu sredstava za kupovinu mini-buseva za prevoz seoskog stanovništva do lekara, škole ili opštinskog i poštanskog šaltera, kao i podsticanje kulturnog života seljana i negovanje tradicije organizovanjem manifestacija.
Republika Srbija mladim poljoprivrednicima dodeljuje novčane subvencije kako bi se život na selu razvijao. Najviše projekata je u voćarstvu, stočarstvu i povrtarstvu, prvenstveno jer u tim oblastima poljoprivrednici i stiču najviše profita. Na ovaj način država jača i oživljava seoske sredine, područja koji su osnova daljeg razvoja prehrambene i prerađivačke industrije. Takođe, država opredeljuje sredstva za potrebe osnivanja seoskih zadruga. Dodeljuju se bespovratna sredstva za unapređenje zadruga iz čitave Srbije, a uz taj novac proizvođači lakše razvijaju svoje seoske biznise. Svakako, jedna od najvažnijih stavki koje je država preuzela na sebe jesu subvencije za kupovinu kuće na selu.
Selo / Izvor: Profimedia
SUBVENCIJE ZA KUPOVINU KUĆE NA SELU
To da je Srbiji od uzuzetnog značaja povratak ljudi na selo govori i činjenica da država pokriva troškove kupovine kuće na selu i omogućava razvoj ruralnih područja naše države u iznosu od 10.000 evra.
Ova mogućnost namenjena je svim parovima koji su bračnoj ili vanbračnoj zajednici, samohranim roditeljima i mladim poljoprivrednicima - mlađim od 45 godina. Oni ne smeju biti u procesu kredita i ne smeju da budu bivši vlasnici nekretnine. Do avgusta ove godine je potpisano ukupno 2.100 ugovora o dodeli kuća, i do tog meseca je kuće dobilo 300 odraslih ljudi i 125 dece. Oni će vlasnici kuća morati da budu narednih 10 godina.
Takođe, od podnosioca prijave očekuje se da sa prodavaocem nepokretnosti nije u krvnom srodstvu; da nije u postupku odobravanja sredstava za kupovinu nepokretnosti i da u momentu podnošenja prijave nemaju neizmirenih obaveza prema državi.
Uslovi za prijavu / Izvor: N.Ristovic, Foto: Shutterstock
Sve ove uslove moraju da ispune oba supružnika.
Novac za kupovinu kuća do sada je dodeljivan u okolini Pirota, u selima Poljska Ržana, Veliki Suvodol i Berilovac. Na spisku dodeljenih imanja su i kuće u Novoj Crnji, u mestima Srpska Crnja i Toba kao i u opštinama Bačka Palanka, Lučani, Vladičin Han, Bač, Kikinda i u Pećincima... ali i Sombor, Merošina, Jagodina...
Kuće koje podležu programima Ministarstva za brigu o selu takođe moraju da prođu određene kriterijume. Seoska kuća mora da se nalazi u selu u kojem postoji bar jedan od objekata javne službe ili usluga (zdravstvena ambulanta, pošta, škola, stanica prevoza itd.).
- Cilj ovog programa je smanjenje migratornih kretanja stanovništva koja dovode do depopulacije u ruralnim područjima, motivisanje seoskog stanovništva da ostane na selu i podsticanje mladih da se vrate na selo rešavanjem stambenog pitanja - saopštila je Vlada Srbije.
Do kuće u šest koraka
1. Podnosilac prijave sam pronalazi seosku kuću sa okućnicom, koja je na prodaju.
2. Nakon kontaktiranja prodvca, on popunjava "Obrazac prijave" i obraća se jedinici lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalazi kuća.
3. Jedinica lokalne samouprave šalje svoje stručno lice u terensku kontrolu, koje procenjuje tržišnu vrednost nekretnine (ne sme biti veća od 1.200.000,00 dinara) - oni to mogu proceniti i u saradnji sa poreskom upravom ili nadležnim organom za geodetske poslove.
4. Toj kontroli prisustvuje kupac i potencijalni prodavac. Potencijalni prodavac treba da se saglasi sa procenjenom tržišnom vrednosti nepokretnosti i to navede u izjavi koja je sastavni deo obavezne dokumentacije propisane Programom i koju šalje podnosilac prijave prilikom konkurisanja.
5. Ovlašćeno stručno lice utvrđuje da li su uslovi ispunjeni i to u obrascu prijave koji je sastavni deo konkursne dokumentacije i sadrži izjavu koju potpisuje gradonačelnik/predsednik opštine.
6. Obrazac prijave sa svom potrebnom dokumentacijom podnosilac prijave šalje na adresu Ministarstva za brigu o selu.
Procenjuje se da u Srbiji ima oko 200.000 napuštenih seoskih kuća sa okućnicom, a koje su na raspolaganju poljoprivrednicima i mladima koji žele da ostanu da žive na selu. Uz ogroman trud i podsticaje države napokon je vraćena nada u razvoj srpskog sela.
