Хајдемо до ПУШИОНИЦЕ да повучемо дим: Може ли КУЛТНА ПРОСТОРИЈА поново у школе - СПАС ЗА ЂАКЕ ИЛИ НЕ?
Не тако давно, пре свега неколико година, у Србији се у средњим и основним школама могла наћи и једна посебна просторија за пушаче.
Дувански дим и никотинске дозе нису непознаница младима, али и оним старијима од њих. Међу пушачима у Србији има и ђака, претежно средњошколаца, а нажалост бележе се пушачи и међу старијим основцима, иако је пушење забрањено малолетницима. Пуше и њихови професори, а како је од пре пар година забрањено пушење у образовним установама млади пушачи и њихове "профе" довијају се за пуш-паузе.
УПОЗОРЕЊА СУ СВЕ ЈАСНИЈА - ШТА МИ ТАЧНО ЧЕКАМО? Недовољан проценат вакцинисаних - највећи проблем млади људи
ДА ЛИ ЈЕ БЕЖАЊЕ СА МЕСТА НЕСРЕЋЕ КРИВИЧНО ДЕЛО ЗА ВОЗАЧА? Шта каже закон и како је могуће да се нађе на слободи?
БАБА ЗОРКА ОБРНУЛА ИГРИЦУ: На кладионичарску "фору" преварила каменоресца - о овоме сви причају годинама (ФОТО)
Не тако давно, пре свега неколико година, у Србији се у средњим и основним школама могла наћи и једна посебна просторија за пушаче. Такозвана "пушионица" била је део сваке школе и у њој су углавном боравили професори на малим одморима и користили ту паузу како би испушили цигарету. Улазак ђацима био је забрањен, а они су упркос забрана пушили у школским двориштима.
Закон о забрани пушења у институцијама озваничио је крај таквој пракси, а пушионице су отишле у прошлост. Ипак, у последње време се у многим локалним самоуправама може чути идеја да се у средње школе и студентске домове врате "пушионице", јер боље да млади пуше на обезбеђеним местима него да се крију и неретко угрожавају своју и туђу безбедност.
Иако из ове перспективе та идеја делује неоствариво, питање је шта ће бити у будућности. Наиме, према слову тренутног Закона о забрани пушења у институцијама апсолутно је забрањена конзумација цигарета у образовним установама, како школама тако и студентским домовима и било какво одступање доноси са собом санкцију за ту установу. Али да ли би било добро имати под контролом младе пушаче и спречити их да се крију по ћошковима, седе на прозорима , пуше у тоалетима или било шта томе слично?
Доктор Александар Вујошевић, психијатар Специјалне болнице за болести зависности у Драјзеровој за портал СрбијаДанас рекао је да је важно да се зна да пушење апсолутно није добро и да је штетно по здравље, посебно када се почне у раним годинама живота те стога поздравља што је у нашој држави таква пракса и забрањена.
- Веома је лоше да деца у раним годинама свог живота формирају зависност према никотину. То никако није добро. Законом је регулисано и није дозвољено да по школским домовима и просторијама постоји просторија за пушење. Не може захтев бити старији од закона. Сви знамо да је дуван, никотин, дувански дим штетан, а опет већина друштва га конзумира. Пуше и лекари, пуше старији, млађи... Није нам циљ да прича иде у том правцу да се било шта забрањује, што се забранити не треба, али треба ићи у том правцу да према закону, постојање просторије за пушење у домовима за ученике или студенте није дозвољена и не буде дозвољена поново - објашњава др Вујошевић.
Проблем који се јавља јесте што средњошколци, а све чешће и основци не бирају места на којима ће безбедно искористити својих "пет минута пуш паузе" већ кријући се доводе себе у разне ризике. Ризик од пада са прозора, огреботина, посекотина и прелома приликом прескакања капије разних домова, сукоби са старијима и слично.
- Ако је законом прописано да просторија за пушење није дозвољења, ако је јасно прописано где се, како и када могу конзумирати цигарете, да се не могу конзумирати у болници, на факултету, на многим другим местима и установама, јасно је да било каква петиција не може против закона. Ако размишљамо у том правцу, онда прво морамо да променимо закон, да бисмо уопште о томе и размишљали - истиче Вујошевић.
"Пушионица" добра или лоша пракса?
Питање које се само намеће када је реч о овој идеји о отварању посебне просторије за пушаче међу децом јесте, да ли би овакав потез био добра или лоша пракса? Да ли би деца, као слободна, сузбила зависност од никотина или је пак смањила, или би условила пораст пушача међу децом?
- Што се зависности од никотина тиче, они ако су зависни, они неће ограничити себи унос никотина, нити га смањити. Они ће себи на овај или онај начин обезбедити унос никотина. Та мера, забране конзумирања никотина у посебним установама је донета у циљу јавног здравља и заштите оних људи који нису пушачи, да они не буду изложени дуванском диму који је доказано штетан. Забрана пушења није забрана за особу која је пушач да се она сама не би тровала штетним материјама из никотина, већ да не би својим чином штетила здравље других људи, такав је став и када је реч о најмлађима - објашњава др Вујошевић и додаје да свако има право да буде пушач, ако то жели, то није законски кажњиво, али постоје забране где је та конзумација дозвољена, а где није, а то сигурно није школа или студентски дом.
Било како било, пушионице за сада остају историја, а иницијативе које се спомињу с времена на време углавном не дођу до реализације. Поновно увођење контролисаних услова за пушење у образовним инстуцијама далеко је од остварења и није реално оствариво без одрађене научне студије која би показала колико би то допринело смањењу броја пушача међу ђацима.
Деца све чешће пале цигарету
Прву цигарету средњошколци у Србији запале у узрасту између 13 и 15 година, пуше у просеку пола паклице дневно, новац за цигарете углавном добијају од родитеља, пушење их асоцира на релаксацију и опуштање, а месечно на цигарете троше између две и 10 хиљада динара.
Највећи подстицај за посезање за првом цигаретом долази од вршњака али, посредно, и од породице у којој има пушача. Већина наводи да су њихови најближи пријатељи пушачи и да вршњаци имају пресудан утицај на њих. Места на којима најчешће пуше су школа и током излазака са друштвом.
Млади су врло добро информисани о штетним последицама пушења и као такве су препознате: кашаљ, главобоља, смањење кондиције, жути зуби, нокти и кожа, убрзавање старења, рак плућа, језика, грла. Ипак, само пушење не виде као болест зависности и истичу да немају ни жељу ни потребу да оставе пушење.
Број пушача у Србији, па тако ни пушача међу младима до 19 година, није прецизно утврђен јер у Србији не постоји регистар за евидентирање активних пушача. Глобално истраживање које је пре три године спровео Институт за јавно здравље "Милан Јовановић Батут" утврдило је да је од 10 ученика старијих разреда основне школе један - пушач.
