Ексклузивна фотографија студента из Србије кога је убила ајкула у Црној Гори, настала непосредно пред напад

Фотографија снимљена испред старог хотела Авала, изграђеног 1939. године и некадашњег симбола Будве, приказује Стевицу Томашевића са пријатељима, само сат или два пре него што ће му живот бити трагично прекинут. Овај кадар, који портал Србија Данас ексклузивно објављује, настао истог дана када се догодила несрећа, данас има непроцењиву вредност као једини опипљиви траг и сведочанство о младићу чији је живот тог дана прерано прекинут и о трагедији која је заувек урезана у историју црногорског приморја.

Прича о настанку једине фотографије Стевице Томашевића подједнако је тужна колико и сама трагедија. Ћерка Д. Ј., човека који је тог кобног јутра био уз Стевицу, његов пријатељ са којим је заједно становао у Лоли (Студентски дом Краљ Александар И код Вуковог споменика) и очевидац догађаја, за наш портал преноси сећање свог оца:

- Фотографија је настала непосредно пре трагедије. Како је тата говорио, као да је судбина хтела да их одведе на Могрен. Кад су стигли, за њима је ишао плажни фотограф са жељом да их слика. Испрва нису хтели, али је Стевица рекао: "Ма хајде да се сликамо, ко зна кад ћемо опет имати прилику да овако будемо сва четворица заједно." И тако су се сликали. На тој фотографији Стевица стоји десно. – говори Љ.У.

Подсећамо да је текст објављен на порталу Србија Данас пре неколико дана, донео једино до сада објављено сведочење Д. Ј., Стевициног пријатеља и очевица трагедије, пренето кроз речи његове ћерке Љ. У. Тада смо испричали причу о кобном дану 13. јула 1955. године, о томе како је Стевица страдао у једином потврђеном смртоносном нападу ајкуле у Црној Гори, као и о годинама тишине и нејасноћа које су уследиле, испреплетене са митовима и нетачним верзијама догађаја.

Објављивањем ове фотографије и аутентичног сведочења, седамдесет година након трагедије, први пут добијамо траг у чињеницама, насупрот митовима који се свих овх година преносе.

Ова фотографија није само визуелни траг о Стевици, већ и тачка у времену непосредно пре догађаја. У комбинацији са исповешћу његовог пријатеља, јединог очевица, она разбија деценијама преношене легенде и заблуде. Тиме отварамо простор за истину, враћамо достојанство жртви и прекидамо ланац митова који су замаглили оно што се заиста догодило. 

Зато се ова прича сада објављује, не да би се евоцирала трагедија, већ да би се, макар после седам деценија, разјаснила и затворила.

У наредном, трећем наставку, открићемо шта се догађало након трагедије, како је ајкула напала барку којом су Стевицини другари, међу којима је био и отац Љ. Ј., кренули да траже несрећног момка, али и каква је била реакција војске и полиције Црне Горе.