"Студента из Чачка није убила ајкула на Могрену, већ ово..." Једина смрт од ајкуле у Црној Гори је Стевица Томашевић - а данас се појављују многе теорије о овој трагедији

Према причама које већ деценијама круже, једини забележени случај напада ајкуле на човека у црногорском приморју десио се 13. јула 1955. године, када је живот на трагичан начин изгубио студент Стеван Томашевић. Према тадашњим сведочењима, морска неман га је готово преполовила.

У Будви се и дан-данас тихо препричава застрашујућа прича која је обележила једно летње поподне давне 1955. године. У малој ували, одмах десно од популарне плаже Могрен, поред велике равне стене коју многи користе за сунчање, крије се трагедија која је оставила дубок траг међу мештанима.

Несрећа се догодила у време када су тројица студената, који су боравили у летњем одмаралишту на Јазу, одвеслали чамцем ка Будви. Привучени кристално чистом водом у подножју стене, одлучили су да направе паузу и окупају се.

Први је у воду наводно скочио 21-годишњи Стеван Стевица Томашевић, студент електротехнике из Чачка. Непосредно након што је ускочио, прича се, да се догодио напад који су преживели касније описивали као застрашујућ. Младића је, према тим причама, напала ајкула и на месту усмртила. Тежина повреда била је толика, да су очевици тврдили да је тело било готово преполовљено.

Локални рибари и припадници морнаричке страже тада су наводно тврдили да је нападач била велика бела ајкула, чија је дужина процењена на чак седам метара. Кружиле су приче да је ајкула допратила неки амерички брод који је пролазио Јадраном, а да ју је ка обали привукла лешина магарца коју је неко претходно бацио у море недалеко од увале.

Опроштај и мистични детаљи

Неколико дана после трагичног догађаја, породица и пријатељи несрећног Стевице, наводно, дошли су чамцем до места несреће како би се опростили. Бацили су цвеће и венце у море, опраштајући се од младића.

Остао је и један, можда и митски детаљ, који се препричавао са посебном језом, младић је тог дана наводно носио мајицу Кајакашког клуба Чачак са бројем 137, што се, по многима, симболично поклопило са датумом трагедије: 13. 7. 1955. године.

Месец дана касније, на врху стене изнад увале, породица је поставила спомен-плочу на којој стоји следећи натпис:

"У ували иза ове стене, купајући се са друговима, 13. VII 1955. изгуби живот Стеван-Стевица Томашевић, студент електротехнике из Чачка, у својој 22. години, а као жртва морске немани. Неутешна породица и другови."

Спомен-плоча се и данас налази на том месту, иако је време учинило своје, натпис је тешко читљив, делом због патине, делом због неприступачног терена.

Ћутање медија и легенда која је расла

Занимљиво је да тадашњи медији нису извештавали о овом догађају. Први пут трагедија је званично поменута у штампи тек 14. августа 1955. године у црногорском листу "Побједа", и то поводом постављања спомен-плоче.

Узрок смрти је помињан тек у трећој реченици текста: "Несрећни младић који је у Будви летовао у колонији студената, настрадао је приликом купања од морског пса." У тексту се наводи да је комеморацији присуствовао велики број људи, а да је организован и свечани говор у знак сећања на страдалог младића.

Иако ова прича с годинама поприма статус легенде, никада се није појавила проверена информација која би доказала да је у питању заиста био напад ајкуле, али са друге стране нема ни доказа који би говорили супротно, што многима оставља простор за сопствено тумачење и теорије.

Теорије о трагедији на Могрену

На друштвеним мрежама, своје мишљење и теорију поделила је инфлуенсерка и борац за заштиту животиња Маја Ковиљанић, која верује да је овај случај заправо мит и да је истина о трагичном гогађају потпуно другачија:

- 1955. је година, не постоје спасилачке екипе нигде на црногорском приморју које би могле да реагују, не постоји ронилачка опрема, ронило се на дах, биле су само две маске у целој Црној Гори. Место где је скочио студент је веома опасно, метар и по дубина, висина стене са које је скочио је 11 метара. Скочио је за време осеке, када се море повлачи. На том месту се сударају струје са обе стране, море те шчепа и разлупа о стене које су оштре као жилет. Све предиспозиције за ред флаг - не скакати у море ни случајно јер је опасно по живот. - наводи Маја у на свом снимку на ТикТок-у и додаје:

- На другу страну ставиш два друга која су одозго видела локву крви од свог другара, који се буквално искасапио на стенама. Два друга која су видела хорор призор, како се њихов друг тресе ногама и рукама у локви крви и бори за живот. Они су се препали да је ајкула (видели у само скок и крв) - износи Маја своју теорију и наставља:

- Причао о ајкули у овом случају је претпоставка и измишљена. Више пута изговорена лаж постаје истина, а ова "истина" се мењала и мењала и украшавала од 1955. од стране разних људи, риболоваца, мењала је свој облик... Дигнута је спомен плоча и помиње се ајкула коју нико није видео, тело младића, колико ја знам, никад није пронађено. Само упалите логику, то су само урбане легенде, једина истина о овоме је трагедија која се десила, а то је да је младић нажалост страдао, али не од ајкуле - каже Маја Ковијанић, инфлуенсерка и борац за заштиту животиња.

Случну терију о томе да је Стевица Томашевић страдао од ударца о стене, а не од ајкуле, изнео је и Будванин Марко Вицковић, познати бодибилдер са инвалидитетом и човек који је пасионирани ронилац и љубитељ животиња:

- На Могрену где је човек наводно страдао од ајкуле је метар и по дубина, велике су осеке, оштре стене, удар струја са две стране... У то време кад је он страдао није постојала спасилачка екипа нигде на црногорском приморју, осим диверзантске групе у Подгорици. Док су они дошли, то тело је однела струја и никад није пронађено. У то доба су постојале две маске за роњење у Црној Гори. Друга ствар, он је скочио са стене у време осеке, стене су га посекле и сломиле кости, јер је висина 11 метара одакле је он скочио. Људи који су били на површини горе, кад виде крв у води, шта ће помислити? Па ајкула... - тврди Марко Вицковић. 

Између легенде и истине

Иако су приче о ајкулама у Јадрану често обавијене мистеријом и преувеличавањем, стручњаци потврђују да се опасне ајкуле у овом мору заиста појављују, али да напади на људе практично не постоје. Током деценија забележени су ретки сусрети, попут недавног примера из Котора, када је велика бела ајкула ухваћена и враћена назад у море, што је показатељ њене пролазне присутности у овим водама. Раније је познат случај будванског рибара Илије Рафаиловића, који је на пучини уловио младунче велике беле ајкуле. Најчешће се сусрети дешавају далеко од обале, на отвореном мору, посебно у подручјима где бораве туне. Упркос повременим виђењима, стручњаци наглашавају да се ајкуле у Јадрану генерално држе подаље од људи и да разлога за панику - нема.

Глобална евиденција напада ајкула даје конфузне податке за Црну Гору

Глобал Схарк Attack Филе (ГСАФ) представља најобимнију светску базу података о нападима ајкула, коју води "Интернатионал Схарк Attack Филе" тим у сарадњи са истраживачима и универзитетима широм света. Овај регистар прикупља детаље о свим пријављеним нападима на људе широм света, како потврђеним, тако и онима за које постоје сумње.

У случају Црне Горе, ГСАФ бележи две кључне ставке које додатно компликују већ мистериозни случај смрти Стевана Томашевића код Могрена 1955. године. Један унос наводи “непотврђен напад” из 1987. године са белешком да није могуће верификовати инцидент у локалним изворима, док за 1955. годину пише да је реч о “неизазваном нападу” са фаталним исходом, али се помиње и презиме “Ромасевић” уместо Томашевић, што ствара додатну конфузију. Појављује се и податак да је ајкула била бела, дуга чак 6,5 метара.

Управо ови неподударни и конфузни подаци из глобалних база хране сумње и подгревају теорије, да ли се заиста радило о нападу ајкуле, или о једној од најдуговечнијих мистерија црногорског приморја.

Прича о Стевици Томашевићу и трагедији из 1955. године и даље остаје на граници између легенде и истине. Не постоје материјални докази који непобитно потврђују да је Стевица Томашевић страдао од ајкуле, јер тело никада није пронађено. Са друге стране, приче локалних рибара деценијама се преносе као "доказ" да је у питању био напад морске немани. С обзиром на то да ни једна ни друга верзија немању своје упориште у непобитним чињеницама, тема јединог напада ајкуле са смртним исходом у Црној Гори вероватно ће заувек остати између мита и истине.