Град у комшилуку који Срби обожавају: Туризам цвета током целе године, а цене су за свачији џеп
Ово је прави мали рај за туристе из Србије.
Охрид, један од најлепших градова у Северној Македонији, привлачи туристе током целе године, али јесен, са својим благим температурама и мањим бројем посетилаца, чини идеалним временом за уживање у свим лепотама и знаменитостима овог историјског града.
Од 1980. године, Охрид се налази на УНЕСЦО-вој листи светске баштине, а својом богатом историјом, аутентичном архитектуром и незаборавним панорамама са обале Охридског језера, постао је незаобилазна дестинација за љубитеље културе и природе.
Град, који важи за један од најстаријих на Балкану, нуди обиље локалитета који сведоче о његовој славној прошлости, а у јесен, када се гужве повуку, постаје право место за миран и опуштен обилазак.
За све оне који желе да се упусте у истраживање Охрида током новембарских нерадних дана, ево неколико незаобилазних тачака:
- Црква Светог Јована Канеа;
- Тврђава цара Самуила;
- Манастир Светог Наума;
- Извор реке Дрим;
- Стари град и Антички театар;
- Залив костију (Музеј на обали).
Један од највећих драгуља Охрида је Национални парк Галичица, који се простире између Охридског и Преспанског језера. Овај парк је заштићени простор и права оаза за љубитеље природе. Посетиоци могу уживати у шетњама кроз богату флору и фауну, док с видиковца могу уживати у спектакуларним погледима на оба језера.
У јесен, када су температуре пријатније, а град није претрпан туристима, Охрид постаје савршен спој природних и културних чуда. Ако планирате посету у новембру, време је савршен за уживање у свим овим чарима, а цене су повољније него током летњих месеци.
Цена ноћења у приватним смештајима почиње већ од 1.800 динара по ноћењу за две особе, док агенцијски аранжмани за четири дана крећу од око 111 евра, што ову дестинацију чини још атрактивнијом за посету.
Било да сте љубитељ историје, природе или једноставно желите да се опустите уз језеро, Охрид у јесен пружа незаборавно искуство које ће вас освојити на сваком кораку.
Извор: Каматица