Хрватица присуствовала јеменској свадби па остала у шоку: Оно што ју је тамо сачекало, није могла да замисли ни у најлуђим сновима

У једној од најсиромашнијих и најнестабилнијих земаља Блиског истока, Јемену, положај жена и даље је снажно обликован традицијом, ратним околностима и строгим друштвеним нормама. Године сукоба и хуманитарне кризе додатно су отежале њихов свакодневни живот, посебно када је реч о образовању, запошљавању и слободи кретања.

У многим деловима земље жене се суочавају са ограниченим приступом јавним институцијама, док је њихов друштвени положај често везан за породицу и заједницу у којој живе. У таквом окружењу, начин облачења, укључујући и покривање главе и тела, није само питање вере, већ и део ширег културног и друштвеног оквира.

Иако се споља често посматра као јединствена пракса, у Јемену, као и у другим исламским друштвима, разлози за покривање жена крећу се од религијских тумачења, преко традиције, па све до друштвених очекивања и породичних норми, што ову тему чини сложенијом него што се на први поглед чини.

Порекло

Порекло покривања жена у исламском свету нема једно јединствено објашњење, већ се често везује за спој религијских тумачења, културних обичаја и историјских околности. Нека од предања која се вековима уназад преносе наводе да су још у древним пустињским бедуниским заједницама, жене покривале лице и главу како би се заштитиле од јаког сунца, ветра и песка. Међутим, овај приказ више припада народном објашњењу него историјски потврђеном пореклу.

Са друге стране, у верским оквирима, покривање се касније повезивало са тумачењима исламских текстова и норми скромности, које су различито интерпретиране кроз векове и у различитим деловима света. Управо зато се пракса хиџаба данас разликује од земље до земље – од личног избора до законске обавезе.

Ипак, муслиманска света књига, Кур'ан, нигде експлицитно не прописје покривање жена, али постоје делови који се најчешће цитирају као Мухамедов предлог за ову праксу. Ипак, у неким земљама, потпуно покривање представља обавезу, попут АВганистана који је донео нову одредбу у којој жене морају имати покривено једно око, а да се другим служе у јавности. Са друге стране, постоје и либералније државе које подразумевају само покривање главе, па све до оних које не прописују ништа, али предлажу женама скромност. 

Ипак, ако говоримо о покривању, не можемо да искључимо део у коме јавност често сматра покривање обавезом и друштвеним притиском, док је он, за многе Муслиманке заправо ствар избора. Жене које су васпитаване у духу Ислама, сматрају да покривањем добијају слободу, насупрот западњачком систему у коме, како оне често сматрају, жене бивају посматране као објекат. 

Опречни ставови

У целој причи о покривању, расправама које се сада већ деценијама воде на друштвеним мрежама, истакла се прича једне блогерке која је у Јемену присуствовала традиционалној свадби и своје утиске пренела на Инстаграм.

И док се једни залажу за "права жена" по којима би оне требало, или би чак морале бити покривене, а други пак за то да је "слобода жене" угрожена тако што мора покривати одређене делове тела, хрватска блогерка - путописац, Вана Бојовић, која обилази земље света, сјајно се провела на свадби јеменског пара. 

Она је навела да је била изненађена тиме што јеменским свадбама мушкарци и жене присуствују одвојено, али да је најпре са водичем дошла у мушку екипу. Како женски део исламске популације у овој земљи венчања посматра кроз прозор, девојку су уочиле и позвале је у "свој" део. Касније је добила позив да присуствује забави.

Луксуз иза кулиса

Оно што је тамо затекла, Вану је оборило с ногу: шминка, шљокице, раскош и шаренило били су нешто што она дефинитивно није очекивала у земљи у којој, како је навела, "није паметно кретати се без свог фиксера (водича). Наиме, жене су плесале, уживале и биле веома лепе, ни налик ономе што се на улици може срести када су оне покривене малтене од главе до пете.

Ова прича остала би још једна у мору путописа из далеких земаља да се у коментарима није повела расправа око тога ко је и зашто у праву: да ли су жене чином покривања угрожене или је то заиста њихова слобода. 

Према писању неких корисника, углавном Муслимана и заговорника покривања, женина слобода огледа се управо у томе да не открива све пред непознатим мушкарцима и своју лепоту "чува" у тајности, за свог мужа насупрот, рецимо, европљанкама које "што више слободе имају, све им је оскуднија гардерба. Неки су, чак, говорили и о томе да иве жене уживају у забави без мушкараца те да су много опуштеније. 

Са друге стране, било је и оних који су говорили о врућини и непрактичности покривача, говорећи да су неки народи заиста примитивни и да су остали у средњем веку.

Без обзира на различите културне и верске праксе, питање покривања жена остаје део шире дебате о идентитету, традицији и слободи избора.
У том смислу, кључна порука јесте да свака жена, без обзира на средину у којој живи, треба да има право да сама одлучи о начину на који изражава своју веру и личност, шта год то подразумевало.