Hrvatica prisustvovala jemenskoj svadbi pa ostala u šoku: Ono što ju je tamo sačekalo, nije mogla da zamisli ni u najluđim snovima

U jednoj od najsiromašnijih i najnestabilnijih zemalja Bliskog istoka, Jemenu, položaj žena i dalje je snažno oblikovan tradicijom, ratnim okolnostima i strogim društvenim normama. Godine sukoba i humanitarne krize dodatno su otežale njihov svakodnevni život, posebno kada je reč o obrazovanju, zapošljavanju i slobodi kretanja.

U mnogim delovima zemlje žene se suočavaju sa ograničenim pristupom javnim institucijama, dok je njihov društveni položaj često vezan za porodicu i zajednicu u kojoj žive. U takvom okruženju, način oblačenja, uključujući i pokrivanje glave i tela, nije samo pitanje vere, već i deo šireg kulturnog i društvenog okvira.

Iako se spolja često posmatra kao jedinstvena praksa, u Jemenu, kao i u drugim islamskim društvima, razlozi za pokrivanje žena kreću se od religijskih tumačenja, preko tradicije, pa sve do društvenih očekivanja i porodičnih normi, što ovu temu čini složenijom nego što se na prvi pogled čini.

Poreklo

Poreklo pokrivanja žena u islamskom svetu nema jedno jedinstveno objašnjenje, već se često vezuje za spoj religijskih tumačenja, kulturnih običaja i istorijskih okolnosti. Neka od predanja koja se vekovima unazad prenose navode da su još u drevnim pustinjskim beduniskim zajednicama, žene pokrivale lice i glavu kako bi se zaštitile od jakog sunca, vetra i peska. Međutim, ovaj prikaz više pripada narodnom objašnjenju nego istorijski potvrđenom poreklu.

Sa druge strane, u verskim okvirima, pokrivanje se kasnije povezivalo sa tumačenjima islamskih tekstova i normi skromnosti, koje su različito interpretirane kroz vekove i u različitim delovima sveta. Upravo zato se praksa hidžaba danas razlikuje od zemlje do zemlje – od ličnog izbora do zakonske obaveze.

Ipak, muslimanska sveta knjiga, Kur'an, nigde eksplicitno ne propisje pokrivanje žena, ali postoje delovi koji se najčešće citiraju kao Muhamedov predlog za ovu praksu. Ipak, u nekim zemljama, potpuno pokrivanje predstavlja obavezu, poput AVganistana koji je doneo novu odredbu u kojoj žene moraju imati pokriveno jedno oko, a da se drugim služe u javnosti. Sa druge strane, postoje i liberalnije države koje podrazumevaju samo pokrivanje glave, pa sve do onih koje ne propisuju ništa, ali predlažu ženama skromnost. 

Ipak, ako govorimo o pokrivanju, ne možemo da isključimo deo u kome javnost često smatra pokrivanje obavezom i društvenim pritiskom, dok je on, za mnoge Muslimanke zapravo stvar izbora. Žene koje su vaspitavane u duhu Islama, smatraju da pokrivanjem dobijaju slobodu, nasuprot zapadnjačkom sistemu u kome, kako one često smatraju, žene bivaju posmatrane kao objekat. 

Oprečni stavovi

U celoj priči o pokrivanju, raspravama koje se sada već decenijama vode na društvenim mrežama, istakla se priča jedne blogerke koja je u Jemenu prisustvovala tradicionalnoj svadbi i svoje utiske prenela na Instagram.

I dok se jedni zalažu za "prava žena" po kojima bi one trebalo, ili bi čak morale biti pokrivene, a drugi pak za to da je "sloboda žene" ugrožena tako što mora pokrivati određene delove tela, hrvatska blogerka - putopisac, Vana Bojović, koja obilazi zemlje sveta, sjajno se provela na svadbi jemenskog para. 

Ona je navela da je bila iznenađena time što jemenskim svadbama muškarci i žene prisustvuju odvojeno, ali da je najpre sa vodičem došla u mušku ekipu. Kako ženski deo islamske populacije u ovoj zemlji venčanja posmatra kroz prozor, devojku su uočile i pozvale je u "svoj" deo. Kasnije je dobila poziv da prisustvuje zabavi.

Luksuz iza kulisa

Ono što je tamo zatekla, Vanu je oborilo s nogu: šminka, šljokice, raskoš i šarenilo bili su nešto što ona definitivno nije očekivala u zemlji u kojoj, kako je navela, "nije pametno kretati se bez svog fiksera (vodiča). Naime, žene su plesale, uživale i bile veoma lepe, ni nalik onome što se na ulici može sresti kada su one pokrivene maltene od glave do pete.

Ova priča ostala bi još jedna u moru putopisa iz dalekih zemalja da se u komentarima nije povela rasprava oko toga ko je i zašto u pravu: da li su žene činom pokrivanja ugrožene ili je to zaista njihova sloboda. 

Prema pisanju nekih korisnika, uglavnom Muslimana i zagovornika pokrivanja, ženina sloboda ogleda se upravo u tome da ne otkriva sve pred nepoznatim muškarcima i svoju lepotu "čuva" u tajnosti, za svog muža nasuprot, recimo, evropljankama koje "što više slobode imaju, sve im je oskudnija garderba. Neki su, čak, govorili i o tome da ive žene uživaju u zabavi bez muškaraca te da su mnogo opuštenije. 

Sa druge strane, bilo je i onih koji su govorili o vrućini i nepraktičnosti pokrivača, govoreći da su neki narodi zaista primitivni i da su ostali u srednjem veku.

Bez obzira na različite kulturne i verske prakse, pitanje pokrivanja žena ostaje deo šire debate o identitetu, tradiciji i slobodi izbora.
U tom smislu, ključna poruka jeste da svaka žena, bez obzira na sredinu u kojoj živi, treba da ima pravo da sama odluči o načinu na koji izražava svoju veru i ličnost, šta god to podrazumevalo.