"Хвала ти што си наша највећа снага": Дирљиви тренуци прославе јубилеја - Унук изненадио баку прославом 90. рођендана
Прослава рођендана у српском народу узела је маха тек у двадесетом веку, а неретко се дешшавало да родитељи не знају тачан датум рођења своје деце већ су га памтили оквирно, највише према великим црквеним празницима.
У генерацијама иза нас, прославе рођендана нису биле свакодневица, па је многим старијим људима овај обичај непознат. Како су нараштаји васпитавани на начин да је њихов рођендан дан као и сваки други, већина њих не придаје значај дану свог рођења.
Сведоци смо тога да се у данашње време за прославу рођендана издвајају вртоглаво високе суме новца, подижу кредити и узимају зајмови који се месецима након прославе враћају. Дилема настаје када поставимо питање ко је у праву и ко претерује: Да ли новије генерације које полазе од становишта да је њихов рођендан посебан дан или пак старији који неретко и забораве да им је рођендан.
У мору опречних ставова по овом питању издвојио се један Београђанин који је својој баки желео да улепша ни мање ни више него 90. рођендан.
Стефан је најпре окупио бакине пријатеље и породицу, а онда се појавила и бака која му је притрчала у загрљај видно узбуђена.
"Бако, зашто касниш? Сви су дошли а тебе нема", питао ју је Стефан кроз шалу.
"Хајде, води ме где треба да идем" - одговорила му је бака ужурбано.
Најдирљивији тренутак за све присутне био је говор који је Стефан одржао у част бака Марије.
"Хвала ти што си наша највећа снага и хвала ти за сваки прелеп тренутак и успомену коју си нам дала, а ти и ја бако имамо посебне успомене које носим у срцу и заувек ћу их чувати. Желим да их заједно проживимо још много уз осмех и љубав као и до сада. Бако, желим ти срећан јубиларни рођендан", рекао је Стефан.
Након тога, говор је одржала и бака која се захвалила свима, а онда су пријатељи реки још неку лепу реч о слављеници и поделили своје успомене са присутнима.
Оно што је баку највише одушевило била је торта са ватрометом коју је унео Стефан.
Оно што је Стефана покренуло на овај гест, могло би да покрене и свакога од нас, а то је да иако смо увек ми њихови приоритети, старији заслужују пажњу која им увек измами осмех.