"Hvala ti što si naša najveća snaga": Dirljivi trenuci proslave jubileja - Unuk iznenadio baku proslavom 90. rođendana
Proslava rođendana u srpskom narodu uzela je maha tek u dvadesetom veku, a neretko se deššavalo da roditelji ne znaju tačan datum rođenja svoje dece već su ga pamtili okvirno, najviše prema velikim crkvenim praznicima.
U generacijama iza nas, proslave rođendana nisu bile svakodnevica, pa je mnogim starijim ljudima ovaj običaj nepoznat. Kako su naraštaji vaspitavani na način da je njihov rođendan dan kao i svaki drugi, većina njih ne pridaje značaj danu svog rođenja.
Svedoci smo toga da se u današnje vreme za proslavu rođendana izdvajaju vrtoglavo visoke sume novca, podižu krediti i uzimaju zajmovi koji se mesecima nakon proslave vraćaju. Dilema nastaje kada postavimo pitanje ko je u pravu i ko preteruje: Da li novije generacije koje polaze od stanovišta da je njihov rođendan poseban dan ili pak stariji koji neretko i zaborave da im je rođendan.
U moru oprečnih stavova po ovom pitanju izdvojio se jedan Beograđanin koji je svojoj baki želeo da ulepša ni manje ni više nego 90. rođendan.
Stefan je najpre okupio bakine prijatelje i porodicu, a onda se pojavila i baka koja mu je pritrčala u zagrljaj vidno uzbuđena.
"Bako, zašto kasniš? Svi su došli a tebe nema", pitao ju je Stefan kroz šalu.
"Hajde, vodi me gde treba da idem" - odgovorila mu je baka užurbano.
Najdirljiviji trenutak za sve prisutne bio je govor koji je Stefan održao u čast baka Marije.
"Hvala ti što si naša najveća snaga i hvala ti za svaki prelep trenutak i uspomenu koju si nam dala, a ti i ja bako imamo posebne uspomene koje nosim u srcu i zauvek ću ih čuvati. Želim da ih zajedno proživimo još mnogo uz osmeh i ljubav kao i do sada. Bako, želim ti srećan jubilarni rođendan", rekao je Stefan.
Nakon toga, govor je održala i baka koja se zahvalila svima, a onda su prijatelji reki još neku lepu reč o slavljenici i podelili svoje uspomene sa prisutnima.
Ono što je baku najviše oduševilo bila je torta sa vatrometom koju je uneo Stefan.
Ono što je Stefana pokrenulo na ovaj gest, moglo bi da pokrene i svakoga od nas, a to je da iako smo uvek mi njihovi prioriteti, stariji zaslužuju pažnju koja im uvek izmami osmeh.
