"СЛУШАЈТЕ, ДОСТА САМ БИО, ПУСТИТЕ МЕ..." Игор Јурић слушао језиво обраћање убице детета, па открио шта је заједничко свим починитељима гнусних злочина (ВИДЕО)
Јурић наглашава да у свакој околности треба бити јако рационалан и објективан.
Злочин који је недавно потресао јавност у Северној Македонији и региону, била је отмица и убиство Вање Ђорчевске (14), што је поново отворило питање заштите и безбедности деце. Тим поводом, разговарали смо са Игором Јурићем, оснивачем Фондације "Тијана Јурић" и Центра за несталу и злостављану децу.
"НИЈЕДНА ЗЕМЉА У РЕГИОНУ НЕМА ОВАКАВ СИСТЕМ" Јурић: Посебна захвалност председнику Србије што је систем "Пронађи ме" заживео
"ВРЕМЕ ЈЕ НАЈВЕЋИ НЕПРИЈАТЕЉ" Трагедија која је заувек променила Србију: Данас се сећамо Тијане Јурић - девет година од проналаска тела
СТИГАО ОБДУКЦИОНИ НАЛАЗ: Познато како је усмрћена Вања Ђорчевска
Разговарајући о случају Вање Ђорчевске, са нашим гостом смо се дотакли и питања психолошког профила починилаца гнусних злочина, увођења смртне казне и могућности опроста.
Према речима Јурића, оно што је заједничка карактеристика свирепих убица, јесте да су били брутално злостављани у свом раном детињству.
- Имао сам ту прилику да се сусрећем са људима који су убијали децу, да слушам како говоре, да слушам сведочења људи који су били у директном контакту са убицама деце. Оно што је за мене врло симптоматично, заправо, оно што је реалност, јесте да су сви ти људи који су убијали децу, заправо били брутално злостављани у свом раном детињству. И то је оно што их веже - истиче Јурић.
Оснивач Фондације "Тијана Јурић" преноси утиске са суђења убицама деце и објашњава како функционишу и размишљају.
- То су људи који су један модел понашања, док су били деца, док су били жртве бруталног злостављања, били пренели, желећи да искажу ту своју бол на неком слабијем од себе у том моменту. Ту се само пренесе тај модел понашања из раног детињства до момента када дођу у сусрет са једном слабијом особом од себе, која моли за милост и то је нешто што су они у 90 одсто случајева сами доживели. Када их пратите током суђења, њихов однос је потпуно несвесно стање онога шта се десило, од момента када су ушли у суд, јер нису сматрали ништа лоше - каже Јурић и наводи случај Зорана Албића, убице двоипогодишње девојчице Луне:
- После другог рочишта, када смо дошли, рекао је судији: "Слушајте, доста сам био, пустите ме на слободу." Потпуно није био свестан онога што се десило, све до момента док није добио пресуду, у том моменту је било 40 година максимална казна. Он схвата да је ту заробљен цео живот и тада крећу емоције, сузе, плач, не жалећи особу којој је наудио, већ себе. И то је неки њихов начин размишљања у моментима када се то дешава. Моја нека жеља је да некако он, али и убица мог детета, размисли у затвору, да схвати шта је урадио и покуша да се покаје за то што је урадио… Ја бих волео да се то деси, јер онда на неки начин можеш да размишљаш и о опросту, као једној могућности, где ћеш и сам себе, на крају крајева, можда и излечити.
Нашег саговорника смо упитали и да ли, можда, постоји могућност да опрости убици своје ћерке.
- Ја бих волео, али још нисам спреман на то. Волео бих, с обзиром да данас говоримо о вршњачком насиљу као једном феномену, а углавном су деца која врше вршњачко насиље, заправо, жртве у својим породицама. Ми морамо да разумемо зашто се неке ствари дешавају. Ја бих желео да поразговарам, можда, ако скупим храбрости, са тим човеком. И можда ћу тек тада заправо схватити шта се деси у глави једног човека који има снаге да убије једно дете које нема могућност да му се одупре. То је можда нека моја визија да се касније посветим томе - одговара Јурић.
Додаје, такође, и да би човек могао некако да мирно настави свој живот и мирно да умре, важно је да покуша да опрости.
- То је јако тешко опростити. За један тако тежак злочин то је готово немогуће, али ја радим на томе, покушавам да скупим храбрости, покушавам да будем довољно добар човек да можда у једном моменту скупим храбрости да кажем: "Хајде да покушам." Није још време за то, апсолутно, али да имам идеју о томе и да размишљам о томе, да, апсолутно. Разговарајући са неким људима који су много бољи од мене, често смо разговарали о томе и можда, можда једног дана - казао је Јурић.
Он је противник поновног увођења смртне казне у кривично законодавство, јер сматра да тиме што ћемо некога убити кажњавамо себе, заправо.
- Ми, тиме што ћемо некога убити, кажњавамо себе, заправо, јер нисмо довољно радили да се прекине тај ланац насиља у раном детињству. И тиме што смо ћутали, прелазили преко тога, дочекали смо да тај неко буде убица неког детета - констатује Јурић.
Јурић наглашава да у свакој околности треба бити јако рационалан и објективан.
- Ако желиш да се бавиш оним чиме се ја бавим, онда мораш рационално да размишљаш, да не размишљаш емоцијом. Да не одлучује срце о твојим правцима кретања и оним што ћеш радити, него да буде рацио, што је јако тешко. Велики број родитеља не може, и то је јако разумљиво. Не треба замерити родитељима који траже смртне казне… Тиме што бисмо ми неког убили, правимо од неког другог убицу. Неко мора да укључи ту струју, повуче ороз, ми ћемо направити још једног убицу - каже наш саговорник.
Поручује да апсолутно не треба о томе да размишљамо, да не треба да се враћамо назад и да треба да будемо једно модерно друштво.
- Често људи у срединама где се десе такве трагедије, посежу за том неком крајњом нуждом, траже смртне казне, али то је емоција. Треба ипак хладне главе посматрати и увек кажем, не замерам, али много више треба да размишљамо пре него што се нешто деси - закључује Јурић.