Инфраструктура здравих организација: Како емпатија мења начин на који радимо и наше радно окружење?
У пословном контексту често се користе појмови попут "високих перформанси", "агилности", "отпорности" и "организационе ефикасности". Иако су сви ти концепти важни, један фактор се ретко експлицитно помиње, а још ређе системски гради: емпатија.
Емпатија се често погрешно тумачи као емоционална рањивост, лична ствар коју појединац доноси "од куће". У стварности, реч је о кључној социјалној вештини која директно утиче на квалитет тимске сарадње, поверење међу колегама и отпорност организације на кризе.
Емпатија није "мекана вештина", већ стратешки ресурс
Бројне студије у области организационе психологије указују на то да се лидери који показују емпатију перципирају као компетентнији, поузданији и инспиративнији. Тимови који функционишу на основу међусобног разумевања и сигурности имају већу стопу ангажованости, нижу флуктуацију и вишу продуктивност.
Емпатија не значи да ће сви разговори бити лични, нити да ће сваки проблем бити решен "топлим речима". Она значи стварање простора у ком људи могу да изразе реалне потребе без страха да ће бити процењени као слаби, неефикасни или неодговорни.
Шта то конкретно значи у пракси?
Менаџер који пита “Како си?” и заиста слуша одговор – гради однос поверења.
Колега који примети да неко у тиму не функционише као иначе – може покренути разговор који спречава "бурноут".
Организација која уважава приватне изазове као део радне реалности – шаље поруку да вреднује целовитост својих људи, а не само њихове резултате.
Емпатија не мења структуре – она их чини одрживим
У време када се све мери – РОИ, КПИ, енгагемент рате – емпатија се често губи у преводу. Ипак, управо она прави разлику између тимова који само извршавају задатке и оних који раде са сврхом. Емпатија не значи попустљивост, већ способност да се води са људима, не само преко њих.
Зреле организације данас знају: емпатија није луксуз. То је инфраструктура. Невидљива мрежа која повезује људе, задржава их и оснажује да расту – и професионално, и као особе.
