Институт "Батут" упозорава: Убод крпеља може изазвати озбиљне инфекције, ево како да се заштитите

Крпељи представљају значајан јавноздравствени ризик јер могу пренети више заразних болести, међу којима су најпознатије лајмска болест и крпељски енцефалитис, наводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.

Стручњаци истичу да је кључ заштите у превенцији убода, али и у правовременом и правилном уклањању крпеља, чиме се значајно смањује могућност инфекције.

Како се заштитити у природи

Препорука је да се боравак у подручјима где су крпељи присутни сведе на минимум. Када је боравак у природи неизбежан, саветује се адекватна одећа: светле боје, дуги рукави и ногавице, при чему је пожељно да се кошуља увлачи у панталоне, а ногавице у чарапе.

Такође се препоручује ношење затворене обуће, док ходање босих ногу или у сандалама кроз високу траву треба избегавати. Током боравка на терену, као и по повратку кући, важно је редовно прегледати кожу.

Током боравка на подручјима где има крпеља препоручује се преглед коже на свака 3–4 сата. Крпељи траже влажну средину, па из тих разлога, када се врши преглед коже на присуство крпеља, препоручује се да се пажња посебно обрати на препоне, пазушне јаме, предео испод груди, појас, затколене јаме, предњу и задњу страну ушне шкољке и кожу иза уха. Код деце пажљиво прегледати предео главе (укључујући космати део) и део врата - наводи се у саопштењу.

Крпељ се може унети у домаћинство путем одеће или кућних љубимаца. Из тих разлога препоручује се четкање одеће пре уласка у кућу у циљу одстрањивања крпеља који касније могу да пређу са одеће на неког од чланова домаћинства, као и преглед кућних љубимаца за присуство фиксираних крпеља пре уласка у кућу.

Након повратка из природе, купање или туширање унутар два сата од уласка у кућу доприноси даљој контроли. Особе које су због свог занимања (шумари, сточари, припадници војске итд.) потенцијално изложене убодима крпеља треба да носе одећу импрегнирану инсектицидима (перметрин) - наводи се.

Мере у окружењу и сузбијање крпеља

У близини кућа, парковима и излетиштима препоручује се редовно одржавање зелених површина - кошење траве, уклањање жбуња и опалог лишћа, као и организоване мере сузбијања крпеља и глодара.

Опште мере заштите

У близини кућа, као и у парковима и излетиштима треба редовно косити траву, орезивати жбуње и дрвеће и одстрањивати опало лишће. У двориштима приватних кућа треба померити кавезе за птице и дрва за огрев ван делова дворишта у којима се обављају уобичајене кућне активности.

Саветује се и спровођење дератизације, као и третирање јавних зелених површина инсектицидима у сезони активности крпеља, од краја априла до октобра.

Шта урадити након убода крпеља

Крпеља би требало извадити из коже што пре, у току првих 24 часа након убода, како би се смањила вероватноћа преноса инфекције. Не стављати никаква хемијска средства (етар, алкохол, бензин). Не покушавати самостално вађење крпеља јер се притиском и гњечењем места убода крпељ може раскомадати, а рилица увући у дубље слојеве коже.

Не наносити врх ужарене цигарете, креме и испарљива уља преко крпеља и затим покушавати вађење, јер се у тим случајевима повећава ризик од преношења инфекције. У здравственој установи обучено особље ће крпеља извадити у целости, уз дезинфекцију места интервенције. Забележити дан убода. Дати основне епидемиолошке податке о убоду крпеља (на пример, о месту где је особа боравила у природи) ради утврђивања и праћења природних жаришта болести. Јавити се лекару у случајевима појаве црвенила на кожи или неког другог симптома у периоду од неколико недеља након убода крпеља - савети су стручњака.

Где се крпељи најчешће налазе

Природна станишта крпеља су шуме, ливаде и необрађене зелене површине, али се могу наћи и у баштама, живим оградама и урбаним парковима. Активни су тако што чекају домаћина на врховима вегетације, одакле прелазе на људе или животиње.

Болести које преносе крпељи

Крпељи могу пренети низ заразних болести, укључујући лајмску болест, крпељски енцефалитис, као и ређе инфекције попут анаплазмозе, ерлихиозе и других.

Лајмска болест

Лајмску болест изазива бактерија Borrelia бургдорфери, а преноси је крпељ Ixodes рицинус. Инфекција може захватити кожу, нервни систем, срце и зглобове.

Први знак је црвенило око места убода (Erythema мигранс, у народу познат као „бивоље око”), које се јавља код око 80% заражених особа. Да би имала дијагностички значај, промена мора да има пречник од најмање 5 цм. Промена на кожи не боли и не сврби, па може да прође непримећено. Може да буде праћена појавом симптома сличним грипу (главобоља, грозница, малаксалост, болови у зглобовима), који трају неколико недеља уколико се особа не јави лекару који ће одредити антибиотску терапију. Озбиљније компликације се јављају недељама и месецима након убода крпеља, у виду симптома од стране централног нервног и кардиоваскуларног система, артритиса и кожних манифестација. Болест може попримити хроничан ток, уколико се не препозна и не лечи на време. Пацијенти након спроведеног лечења борелиозе могу да имају неспецифичне тегобе (главобоља, умор, болови у мишићима и зглобовима и слично), које обично трају више месеци, некада и годинама – наводе из "Батута".

Крпељски енцефалитис

Крпељски енцефалитис је вирусна инфекција која се јавља у деловима Европе и Азије и преноси се убодом зараженог крпеља. У тежим случајевима може довести до озбиљних неуролошких последица.

Основни пут преноса је убод зараженог крпеља, при чему је ризик од инфекције већи што је боравак крпеља на телу дужи. У ендемским подручјима до заражавања може доћи и као последица конзумирања непастеризованог млека и млечних производа пореклом од заражених животиња (козе, овце, краве). Не преноси се са човека на човека. Већина инфекција остаје асимптоматска. У случају клиничке болести, период инкубације за крпељски енцефалитис траје 2–28 дана (најчешће 7–14 дана), а затим следи 1–8 дана општих симптома прехладе, као што су умор, главобоља и малаксалост, обично у комбинацији са повишеном температуром (≥38 °Ц) – наводи се.
Енцефалитис који се развија током ове друге фазе може довести до парализе, трајних последица или смрти. Тежина болести се повећава са годинама пацијента, али су смртни случајеви пријављени код свих старосних група. Не постоји специфична терапија за крпељски енцефалитис.

У ендемским подручјима препоручује се вакцинација свих старосних група, укључујући и децу, закључују стручњаци.