Institut "Batut" upozorava: Ubod krpelja može izazvati ozbiljne infekcije, evo kako da se zaštitite

Krpelji predstavljaju značajan javnozdravstveni rizik jer mogu preneti više zaraznih bolesti, među kojima su najpoznatije lajmska bolest i krpeljski encefalitis, navodi Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

Stručnjaci ističu da je ključ zaštite u prevenciji uboda, ali i u pravovremenom i pravilnom uklanjanju krpelja, čime se značajno smanjuje mogućnost infekcije.

Kako se zaštititi u prirodi

Preporuka je da se boravak u područjima gde su krpelji prisutni svede na minimum. Kada je boravak u prirodi neizbežan, savetuje se adekvatna odeća: svetle boje, dugi rukavi i nogavice, pri čemu je poželjno da se košulja uvlači u pantalone, a nogavice u čarape.

Takođe se preporučuje nošenje zatvorene obuće, dok hodanje bosih nogu ili u sandalama kroz visoku travu treba izbegavati. Tokom boravka na terenu, kao i po povratku kući, važno je redovno pregledati kožu.

Tokom boravka na područjima gde ima krpelja preporučuje se pregled kože na svaka 3–4 sata. Krpelji traže vlažnu sredinu, pa iz tih razloga, kada se vrši pregled kože na prisustvo krpelja, preporučuje se da se pažnja posebno obrati na prepone, pazušne jame, predeo ispod grudi, pojas, zatkolene jame, prednju i zadnju stranu ušne školjke i kožu iza uha. Kod dece pažljivo pregledati predeo glave (uključujući kosmati deo) i deo vrata - navodi se u saopštenju.

Krpelj se može uneti u domaćinstvo putem odeće ili kućnih ljubimaca. Iz tih razloga preporučuje se četkanje odeće pre ulaska u kuću u cilju odstranjivanja krpelja koji kasnije mogu da pređu sa odeće na nekog od članova domaćinstva, kao i pregled kućnih ljubimaca za prisustvo fiksiranih krpelja pre ulaska u kuću.

Nakon povratka iz prirode, kupanje ili tuširanje unutar dva sata od ulaska u kuću doprinosi daljoj kontroli. Osobe koje su zbog svog zanimanja (šumari, stočari, pripadnici vojske itd.) potencijalno izložene ubodima krpelja treba da nose odeću impregniranu insekticidima (permetrin) - navodi se.

Mere u okruženju i suzbijanje krpelja

U blizini kuća, parkovima i izletištima preporučuje se redovno održavanje zelenih površina - košenje trave, uklanjanje žbunja i opalog lišća, kao i organizovane mere suzbijanja krpelja i glodara.

Opšte mere zaštite

U blizini kuća, kao i u parkovima i izletištima treba redovno kositi travu, orezivati žbunje i drveće i odstranjivati opalo lišće. U dvorištima privatnih kuća treba pomeriti kaveze za ptice i drva za ogrev van delova dvorišta u kojima se obavljaju uobičajene kućne aktivnosti.

Savetuje se i sprovođenje deratizacije, kao i tretiranje javnih zelenih površina insekticidima u sezoni aktivnosti krpelja, od kraja aprila do oktobra.

Šta uraditi nakon uboda krpelja

Krpelja bi trebalo izvaditi iz kože što pre, u toku prvih 24 časa nakon uboda, kako bi se smanjila verovatnoća prenosa infekcije. Ne stavljati nikakva hemijska sredstva (etar, alkohol, benzin). Ne pokušavati samostalno vađenje krpelja jer se pritiskom i gnječenjem mesta uboda krpelj može raskomadati, a rilica uvući u dublje slojeve kože.

Ne nanositi vrh užarene cigarete, kreme i isparljiva ulja preko krpelja i zatim pokušavati vađenje, jer se u tim slučajevima povećava rizik od prenošenja infekcije. U zdravstvenoj ustanovi obučeno osoblje će krpelja izvaditi u celosti, uz dezinfekciju mesta intervencije. Zabeležiti dan uboda. Dati osnovne epidemiološke podatke o ubodu krpelja (na primer, o mestu gde je osoba boravila u prirodi) radi utvrđivanja i praćenja prirodnih žarišta bolesti. Javiti se lekaru u slučajevima pojave crvenila na koži ili nekog drugog simptoma u periodu od nekoliko nedelja nakon uboda krpelja - saveti su stručnjaka.

Gde se krpelji najčešće nalaze

Prirodna staništa krpelja su šume, livade i neobrađene zelene površine, ali se mogu naći i u baštama, živim ogradama i urbanim parkovima. Aktivni su tako što čekaju domaćina na vrhovima vegetacije, odakle prelaze na ljude ili životinje.

Bolesti koje prenose krpelji

Krpelji mogu preneti niz zaraznih bolesti, uključujući lajmsku bolest, krpeljski encefalitis, kao i ređe infekcije poput anaplazmoze, erlihioze i drugih.

Lajmska bolest

Lajmsku bolest izaziva bakterija Borrelia burgdorferi, a prenosi je krpelj Ixodes ricinus. Infekcija može zahvatiti kožu, nervni sistem, srce i zglobove.

Prvi znak je crvenilo oko mesta uboda (Erythema migrans, u narodu poznat kao „bivolje oko”), koje se javlja kod oko 80% zaraženih osoba. Da bi imala dijagnostički značaj, promena mora da ima prečnik od najmanje 5 cm. Promena na koži ne boli i ne svrbi, pa može da prođe neprimećeno. Može da bude praćena pojavom simptoma sličnim gripu (glavobolja, groznica, malaksalost, bolovi u zglobovima), koji traju nekoliko nedelja ukoliko se osoba ne javi lekaru koji će odrediti antibiotsku terapiju. Ozbiljnije komplikacije se javljaju nedeljama i mesecima nakon uboda krpelja, u vidu simptoma od strane centralnog nervnog i kardiovaskularnog sistema, artritisa i kožnih manifestacija. Bolest može poprimiti hroničan tok, ukoliko se ne prepozna i ne leči na vreme. Pacijenti nakon sprovedenog lečenja borelioze mogu da imaju nespecifične tegobe (glavobolja, umor, bolovi u mišićima i zglobovima i slično), koje obično traju više meseci, nekada i godinama – navode iz "Batuta".

Krpeljski encefalitis

Krpeljski encefalitis je virusna infekcija koja se javlja u delovima Evrope i Azije i prenosi se ubodom zaraženog krpelja. U težim slučajevima može dovesti do ozbiljnih neuroloških posledica.

Osnovni put prenosa je ubod zaraženog krpelja, pri čemu je rizik od infekcije veći što je boravak krpelja na telu duži. U endemskim područjima do zaražavanja može doći i kao posledica konzumiranja nepasterizovanog mleka i mlečnih proizvoda poreklom od zaraženih životinja (koze, ovce, krave). Ne prenosi se sa čoveka na čoveka. Većina infekcija ostaje asimptomatska. U slučaju kliničke bolesti, period inkubacije za krpeljski encefalitis traje 2–28 dana (najčešće 7–14 dana), a zatim sledi 1–8 dana opštih simptoma prehlade, kao što su umor, glavobolja i malaksalost, obično u kombinaciji sa povišenom temperaturom (≥38 °C) – navodi se.
Encefalitis koji se razvija tokom ove druge faze može dovesti do paralize, trajnih posledica ili smrti. Težina bolesti se povećava sa godinama pacijenta, ali su smrtni slučajevi prijavljeni kod svih starosnih grupa. Ne postoji specifična terapija za krpeljski encefalitis.

U endemskim područjima preporučuje se vakcinacija svih starosnih grupa, uključujući i decu, zaključuju stručnjaci.