Истанбул данас броји мртве, а готово исти сценарио догодио се и у Србији: Сећате ли се "Зозоваче"? Афере у којој су умрле 43 особе, а многи су и ослепели од тровања
Трагедија која се данас догодила у Истанбулу подсетила је на масовно убиство из нехата у Србији! Те давне 1998. године умрле су 43 особе, по званичној верзији, а многи људи су ослепели од тровања. Незванично, причало се да је више од 100 људи страдало у чувеној афери "Зозовача".
Подсетимо, данас је Министарство спољних послова Холандије упозорило грађане те земље да избегавају да пију алкохолна пића у Турској, након што је ове недеље саопштено да је у Истанбулу 33 људи умрло, а више десетина хоспитализовано, након што су конзумирали кривотворени алкохол контаминиран метанолом! Људи су умрли након што су пили алкохол који је био контаминиран метанолом који појачава ефекат пића. Министарство је упозорило грађане да алкохолна пића купују само у званичним продавницама.
Готово исти трагичан сценарио десио се у Србији пре више од 26 година.
"Зозовача", позната још и као "Гуслар", била је алкохолно пиће које се продавало у форми лозове ракије. Током 1998. године је откривено да су од последица изазваних његовом конзумацијом смртно страдале 43 особе, док је код већег броја људи проузроковало трајне здравствене проблеме.
Пиће се легално продавало под називом Лозовача - домаћа ракија произведена од најбољих сорти грожђа из јужне Србије. Имало је знатно нижу цену од осталих лозових ракија те је, према сведочењима породица страдалих, резултирало масовном куповином и конзумирањем. Било је прозвано "Гуслар" због етикете на флаши на којој се налазио лик бркатог гуслара, док је након афере и хапшења осумњичених најчешће употребљаван термин "Зозовача" по надимку власника производног погона.
Афера „Зозовача”, како је тада прозвана, откривена је почетком фебруара 1998. године. Власник компаније која је правила ракију је тада лишен слободе и до првог рочишта је у притвору провео осам месеци. У новембру исте године осуђен је на 15 година затвора због кривичног дела против здравља људи и стављања у промет шкодљивих намирница. Жалио се на пресуду али је захтевао да одмах буде упућен на издржавање казне. Премештен је у КПЗ Ниш где је био до краја маја 2001. када је укинута прва пресуда. На крају је одлежао 12 година.
Власник предузећа „PP Живадиновић“ купио је тада од једног бизнисмена 46 буради са 2300 литара отровног метил-алкохола. Власник буради је тај алкохол претходно, на име дуга, добио од пословног партнера из Србобрана. Од добијеног метил-алкохола је у својој дестилерији произвео 7400 литара ракије.
Власник фирме, познат под надимком Зоза, тврдио је у свом исказу да му је партнер испоручио 2.000 литара алкохола који је касније искоришћен као сировина за прављење ракије. С њим је претходно, у октобру 1997. године, склопио пословни аранжман откупивши производну линију уз отплату у готовим алкохолним пићима. Један заспослени је рекао на саслушању да је у јануару стигао камион с прашњавим бурићима појединачне запремине 50 литара без ознака и да је у лабораторији у Малчи утврђено да је течност јачине 98 степени. Битевић је, негирајући своју одговорност, исказао да је алкохол тестирао у Новом Милошеву и да је исти био погодан за производњу детерџената. Спорна ракија произвођена је без професионалног технолога и дегустирана је пре паковања. Након пуштања у продају, током последње седмице јануара 1998. у Нишу је забележено укупно деветоро преминулих и једна ослепела особа,[3] док је више њих задржано на клиничком лечењу. Од последица конзумације званично су преминуле укупно 43 особе а још 13 задобило трајна оштећења виталних органа. Један од извора наводи да је под утицајем било више од 90 људи.То је било највеће масовно тровање у Србији забележено после Другог светског рата. У једном од случајева, касније описаном у медијима, догодило се да је након смрти човека присутнима на помену послужена иста ракија од које је преминуо. Утврђено је да је у производњи 7.400 литара ракије коришћен метанол.
На суђењу, првооптужени се изјаснио да није крив за масовно тровање и да није знао да му је испоручен метанол. Његови браниоци захтевали су да се утврди порекло сировине, на чему се раније није инсистирало, те да су допремљена бурад била без законом прописаних ознака за опасне материје.
Метанол, познат и као метил-алкохол, најпростији је алкохол, и за разлику од етанола, не користи се као састојак у алкохолним пићима. Врло је отрован – количина од 30 мл може усмртити човека или изазвати трајно слепило. Једна од последица хроничног тровања насталог услед удисања паре метанола је цироза јетре, а код акутног тровања може наступити и смрт као последица парализе центра за дисање.
Србија Данас/Телеграф