ИСТОК СРБИЈЕ ЧУВА ТАЈНУ ВИНОВЕ ЛОЗЕ: Добро вино није једини разлог за посету овог магичног краја
Све више људи из земље и иностранства хити ка истоку Србије како би посетио позната винска села Рајац, Рогљево и Смедовац.
Након врло успешног представљања на Сајму туризма, Удружење за туризам Привредне Коморе Србије наставља са промотивним активностима.
- Средином маја месеца организовали смо промотивну туру Општине Пећинци, а сада настављамо ка источној Србији. Обилазе се сви локалитети тог краја, уз обавезну посету Рогљеву, са ноћењем у Рајцу. Дегустација локалних вина и гастрономских специјалитета овог краја у 9 подрума, вожња џиповима кроз винограде - изјавио је Димитрије Ивановић руководилац службе за органску производњу.
СМАЊЕН ПРИНОС ПШЕНИЦЕ, А СВИ СЕ ПИТАЈУ - ШТА ЋЕ БИТИ СА УЉЕМ? Стручњаци открили шта нас очекује
СРПСКА ЕПАРХИЈА У МАКЕДОНИЈИ? Нове идеје о Охридској архиепископији и њеној аутокефалности
"СИРОТИЊА, СТОП" Нови оглас из Новог Сада РАЗБЕСНЕО грађане: Опис стана подигао прашину на Твитеру (ФОТО)
- Уз медијску и подршку ЕУ за културно наслеђе и туризам најавићемо и фестивал који ће се ове године други пут организовати у Рајцу крајем августа и позвати све љубитеље да обиђу овај можда до сада и помало неоткривен део Србије. Организовањем оваквих догађаја осим што промовишемо дестинације и инвестиционе потенцијале Србије, помажемо да се развије мала привреда, женско предузетништво, израда сувенира, локална производња прехрамбених производа и да се рецепти старих специјалитета пласирају на трпезе многих гостију као део културне баштине. Улога Привредне Коморе Србије и јесте да промовише потенцијале, али и спаја привреду, предузетнике и инвеститоре - настваља Димитрије.
- Сеоски туризам се развија све више у Србији и то је потенцијал који треба искористити. Тамо где су локални обичаји, фестивали, култура и традиција је кључ и нешто што дефинитивно почиње више да се развија. Управо овде у Рајачким пивницама биће организован фестивал крајем августа, који ће најавити Привредна комора. Поред тога, овде се такође служе квалитетна вина и постоји добар избор истих - од лакланих вина малих винарија које су на нивоу домаће, кућне производње, па све до вина која су професионалне производње на нивоу свтеских винарија - завршава он.
Удружење Млади са Рајачких пимница основано је ради остваривања циљева у области развоја виноградарства и очувања амбијенталних карактеристика Рајачких пимница и села Рајца. За портал Србија Данас изјаву је дала и председница удружења Јелена Цветковић Загорац и представила нам своју винарију и неке од занимљивости Рајца:
- Подрум "Загорац" је грађен 1875. године и од тада је у мојој породици, ја сам седма генерација виноградара. Недавно сам се вратила у своје родно село и решила да наставим породичан бизнис. Радим са оцем, од њега све и учим, он је учио од мог деде и ето то је ишло тако са колена на колено. Годишње произведемо од осам до десет хиљада литара вина, од сорти имамо гаме, бургундац, црну и белу тамјанику, ризлинг и ове године смо купили вранац од комшије. Грожђе тамјанике смо купили од винарије Рај, али имам у плану да имам и своје засаде, тиме ћу обновити и дедине винограде - испричала је Јелена.
- Три године чекамо да Општина Неготин заврши пројекат за који је ГИЗ донирао новац, а без тога ће сви подруми једино моћи да ставе катанац на врата. Пројекат подразумева поправку комплетне инфраструктуре - додаје она.
- Пивнице су грађене у првој половини 19. века од камена сеченика који се вадио из мајдана изнад села. Било их је три и све се радило ручно и било је веома тешко. Причу прати легенда да су и тројица браће погинула док су вадили камен за своју пивницу, јер се све носило воловским колима и све је било тешко изградити. У једном периоду појављује се филоксера у Европи и опустошава њихове винограде. Тада Француска креће у потрагу за тлом које је слично њиховом Бордоу и стижу овде на Рајачке пивнице. Тада су домаћинима нудили за чабар вина (50 литара) један Наполеонов дукат који је тада имао огромну вредност и тада креће златно добра Рајца. Тада су сва домаћинства у селу имала своју пивницу - објашњава нам председница Удружења Младих са рајачких пимница.
Све пивнице у овом крају су аутентичне, струје има, али бандера не, све је спроведено испод земље како би се задржалата аутентичност јер није дозвољено да се било шта мења. О њиховој важности и лепоти говори и то да су на прелиминарној листи УНЕСЦО, као и старо гробље кога називају и "српски стоунхенџ".
Смиљана Арнаутовић главни администратор и један од организатора фестивала у Рајцу такође нам је представила свој вински, асортиман, али и филмску животну причу:
- Рођена сам у Зајечару као и моја мајка, али живим мало у Рјацу, а мало у Зајечару. Моја мајка се удала за Енглеза своју стару љубав којег је упознала када је била млада и тада их је живот раздвојио. Међутим после мсрти мога оца они су се опет срели и заљубили, потом је уследило венчање. Неко их је наговорио да у Рајцу, у који су често долазили, купе један виноград, а касније још један и од тога је настала "Винарија Рај" која је основана 2010. године. Ја сам преузела посао од њих, али и даље учим. 14 година сам била у Хамбургу, тамо сам завршила Факултет уместности, касније се запослила и наставила тамо да живим. Цела ситуација са короном нас је више зближила, ја сам долазила чешће и помагала све више и више и то ме је навело да се заљубим у тај посао и онда сам остала. Сада сам већ скоро 2 године овде и трудим се да што више научим и пратим њихову причу - казала је Смиљана.
- У нашем селу је доста младих и када се удружимо са осталима из Рогљева, Смедовца, из тих винских села који такође имају пивнице као и ми, има нас доста и често се дешава да се млади враћају из урбаних средина у своју дедовину. Ми смо основали Удружење Младих са Рајчких пивница, а заједно са тим удружењем пре свега се трудимо да употпунимо културни и турстички садржај везан за овај предео. Организујемо фестивал, ове године други по реду, долазиће Дарко Рундек као главна звезда. Фестивал нуди разновресан програм од етно културе, преко уметности, поезије па све до отварања бербе, пошто је то последња субота у августу и само неколико дана касније почиње званична берба - додала је.
- Надамо се да ћемо ускоро моћи да се удружимо мало више око ствари које су везане за одржавање села, како би побољшали и квалитет живота у селу, а и основне услове који нису стандардизовани. Све су то ствари на којима желимо да радимо заједно са локалном самоуправом. Очекује нас и пројекат који је одобрен од стране ГИЗ-а и који ће бити финансиран од стране њих, управо зато што имамо огроман потенцијал и за пољопривреду и за туризам са гомилом младих људи који се враћају. Они желе да инвестирају у побољшању инфраструктуре - завршава власница винарије Рај.
Енолог Кристина Лукић, такође чланица Удружења Младих са Рајачких пимница, која је своје искуство започела у Италији где је живела од малих ногу, представила је неке од проблема са којима се мештани суочавају приликом обраде винограда.
- С једне стране је јако тешко да нађемо раднике, али опет са друге стране имамо велику мотивацију јер можемо нешто да урадимо овде, да оставимо свој траг. Зато сам ја, као и многи млади одлучила да се вратим и надам се да ће се још њих вратити јер нам је то неопходно. Не смемо да дозволимо да се ова лепота напусти. Управо овај виноград сам узела ја да радим био је напуштен три године и нико га није радио. Било је веома тешко повратити га, још увек радим на њему. Ипак мотивацију ми даје када видим живот који се у њему поново буди. У плану ми је да посадим још винограда где бих се фокусирала на аутохтоне сорте - рекла је Кристина.
Још један млади предузетник повратник, Марко Обрадовић из села Смедовац, рођен у Италији, био је одлучан да се врати у своју домовину и започне бизнис. Интересантна је чињеница да је он један од најмлађих виноградара тамо, заједно са Милошем, с обзиром на то да је виноградарством почео да се бави са само 19 година.
- Дошао сам пре 5 година са Сирилом из фрнацуске винарије. Упознао сам се са њим преко интернета и почели смо да сарађујемо. Раније сам живео у Италији. Радио сам са њима 3 сезоне и одлучио сам да отворим своју винарију. Имамо 10 ха винограда, прозводимо ризлинг и шардоне као беле сорте, каберне, сувињон и мерло као црвене сорте. Прво вино смо направили 2019, а грожђе смо купили нешто од винарије Рај, нешто из мог села. Укупно имамо 5 комерционалних етикета. Ја сам од Сирила све научио, пре нисам био у додиру са овим послом и радио сам годину дана у Француској у једној винарији. Радио сам винограде и учио сам, а производњу сам радио у Србији са Сирилом. 19 година сам имао када сам покренуо бизнис - објашањава Марко.
Горан Јовановић из Рогљева, власник винарије Јовановић испричао је како су пимнице настале:
- Вински подруми су настали као плод трговине овдашњих људи са Французима који су овде куповали грожђе и производили вино због појаве филоксере у њиховим виноградима. Због те тадашње трговине која је уродила плодом људима се побољшало финансијско стање и направили су веће и боље пивнице. Подруми су прављени од кречњака који се налази на нашем терену испод земље на неколико метара. Поред тога што су мештани градили куће од овог камена, користили су га и да чокот у врелим, летњим данима када има доста врућине, а мало кише снабду водом, пошто је камен хидроксидан и помаже корену да што пре формира грозд - појашњава Горан.
Један од пионира угоститељства у Рајцу је и власник ресторана "Свети Трифун" Мирослав Караманчић, који од 1994. има свој бизнис који и дан данас траје.
- Међу првима смо покренули угоститељство у овом крају. Гости су почели да долазе, па једни друге доводили, реклама је била од уста до јуста, тако да смо ето дошли у ситуацију да се за нас доста чуло. У нашем реторану препознатљива је етно кухиња и национална кухиња овога краја. Код нас можете уживате у храни, музици и културним обичајима - испричао је Мирослав.