Истражитељима и породици сада једна ствар не да мира: Милан је по доласку на Суву планину кренуо у овом смеру, полиција пронашла мистериозан траг недалеко од планинарског дома

Скоро 18 месеци је непозната судбина фармацеута Милана Ђорђевића (42) из Ниша који је необјашњиво нестао 10. јуна 2024. године на излетишту Бојанине воде на Сувој планини. Милан је тога дана у подне дошао службеним аутомобилом марке "шкода" до паркинга испред планинарског дома у овим излетишту и отишао у непознатом правцу.

У закључаном аутомобилу, пронађена су његова оба мобилна телефона, новчаник са документима и лаптоп рачунар. Након опсежне претраге планине и вишемесечног апеловања преко медија, није откривен ниједан траг који би расветлио његову судбину.

Марица Ђорђевић, мајка несталог фармацеута Милана Ђорђевића не губи наду да ће добити вест да је њен син жив.

- Будим се са истом надом сваког дана. А шта ћу друго? Чекам да ми се јави. Али никако да се јави. Да ли не сме, да ли не може... Не знам више ни шта да мислим. Нових информација из истраге нема. Питала сам полицију има ли неких дојава. Кажу, као и раније, нема ништа ново . Било је неких дојава, али то нешто што има - није то. Нема ништа ново, да има нечег новог, позвали би ме - испричала је неутешна мајка раније.

Она је додала да су у мислима безброј пута преиспитали сваки могући и немогући сценарио Милановог нестанка али да одговора где је њен син - нема.

- Тражимо, али ништа се не зна. Неко каже, зашто нисте узели приватног детектива... Али где да га пошаљемо да иде када ништа не знамо? Не постоји никакав траг. Да има нешто полиција би реаговала. Али нема ништа за шта могу да се ухвате - каже мајка несталог фармацеута.

Марица апелује на све људе који су можда негде видели Милана или имају било какво сазнање да се јаве.

- Апел свима нека се јаве ако знају нешто, ако су чули нешто, ако су га видели негде. Пошто је било лето, доста људи је било у Црној Гори. Тамо има доста манастира, можда су га негде видели. Причам напамет, јер не знам више шта да кажем. Ако постоји било какав траг да је негде био, било шта, нека јаве - каже Марица.

Мајка несталог фармацеута из Ниша рекла је за "Блиц" и да јој месецима у мислима одзвања једна реченица коју је изговорила монахиња из манастира, када су чланови породице са полицијом трагајући за Миланом дошли до Вете.

- До манастира Вета се може стићи и шумским путем кроз Суву планину. Туда може да се прође једино теренским возилима, квадовима или пешице. Мој млађи син и кум су два пута били тим путем до манастира Вета. Први пут су дошли са полицијом и жандармеријом, са три пса трагача. Монах се много љутио тога дана када их је видео. Испрва је био баш љут, после се смирио. Али још ми у мислима одзвања реченица коју је једна монахиња тада рекла Милановом млађем брату. Ухватила га је за руку и изговорила: "Не тражи брата сада, јавиће ти се када он хоће". Не да ми мира та монахиња, зашто је скренула пажњу мом сину? Што би то монахиња рекла мом сину? Непрестано мислим о томе - рекла се Марица за "Блиц".

Породица несталог Нишлије обратила се Српској православној цркви али су, како је Марица раније више пута изјавила, добили званичан одговор да је провером установљено да се Милан не налази ни у једном манастиру у Србији и иностранству.

Тога дана нестали фармацеут се, пословно обучен, у понедељак у подне, службеним аутомобилом марке "шкода" довезао на паркинг испред планинарског дома на Бојаниним водама, изашао из возила и - нестао у непознатом правцу. Вишедневна потрага Суве планине у којој је учествовало неколико стотина људи - полицајаца, припадника Жандармерије, Горске службе спасавања, планинара, рођака и пријатеља није уродила плодом.

Пас трагач реаговао на три места

Марица је раније испричала да, будући да нема никаквих трагова нестанка, сумња да је њен син против своје воље негде одведен.

- Горе нема ништа. Он је горе стављен у кола и довиђења. То је једини начин да оде одозго. Пас трагач је реаговао само на његов траг на паркингу, на тераси Планинарског дома и испред осматрачнице. Ни на једној стази. Сео је из кола у кола и - довиђења - испричала је раније Марица за "Блиц".

Мајка несталог фармацеута је раније навела да ни за једну теорију о Милановом нестанку не постоје докази, нити је у досадашњој истрази пронађен било какав траг који би решио мистерију његовог нестанка. Ни анализа Миланових телефона није открила никакав траг ком правцу би требало да се усмери истрага.

Хронологија нестанка

Милан је нестао 10. јуна 2024.године на излетишту Бојанине воде на Сувој планини надомак Ниша. Тога дана је дошао код мајке у 8.10 часова и са њом попио кафу. Послао неколико мејлова и кренуо на посао. У његовом понашању није било ничег чудног, мајци је на вратима рекао: "Идем, Маро, да радим".

Ушао је у аутомобил на паркингу код тржног центра "Зона ИИ" где је обавио телефонски разговор па отишао у УКЦ Ниш на заказани састанак са једном докторком. На састанак је стигао у 10.30 часова, уместо у 11 како је било договорено.

Око 11 часова је изашао из УКЦ Ниш након чега је у 11.30 часова био у Јелашници. Сигурносна камера снимила га је у 11.40 часова у Доњој Студени.

У 11.45 часова послао је супрузи поруку да не може да стигне да дође по ћеркицу у вртић. И од тада од њега више нема ни трага ни гласа.

Будући да са посла није дошао кући, породица је почела да га тражи. Уз помоћ паметног сата који је био повезан са његовим телефоном, службени аутомобил марке "шкода" несталог фармацеута из Ниша пронађен је на паркингу испред Планинарског дома, 19 километара од Ниша.

У њему су нађена оба мобилна телефона, лаптоп рачунар и новчаник док је пасош пронађен код куће. Уз помоћ жандармерије, планинара, Горске службе спасавања и пријатеља претражена је цела Сува планина, али до данас није нађен ниједан траг који би указао како је Милан нестао.

Црвена земља

Како је раније испричала Марица Ђорђевић, Миланова мајка, на гумама његовог аутомобила пронађена је црвена земља, па се претпоставља да је од Планинарског дома колима отишао до оближње, неколико стотина метара удаљене, осматрачнице, одакле и вратио се поново на паркинг. Али зашто - не зна се.

Језиви трагови на Сувој планини

Портал Србија Данас је пре три недеље послао своју новинарску екипу на Суву планину, на излетиште Бојанине воде, како бисмо уживо истражили место на којем је фармацеут из Ниша, Милан Ђорђевић, нестао без трага. Иако смо до тада проучили све доступне информације, ништа нас није могло припремити за атмосферу која нас је дочекала на врху планине.

Планинарски дом крај којег је Милан паркирао свој аутомобил а потом нестао без трага, деловао је потпуно сабласно. Пуст, мрачан, окружен густом маглом и кишом која је неуморно падала, изгледао је као сцена из психолошког трилера. Тај призор, у комбинацији са потпуном тишином планине, одмах нам је наметнуо питање које нико не може да заобиђе: шта је Милан овде радио сам, без икакве опреме, усред радног дана?

Наша екипа је детаљно фотографисала и снимила сваки део овог неприступачног терена: прилазне путеве, стазе које воде ка врху, околну шуму и тачку на којој је Милан паркирао аутомобил. Возило је, према званичним информацијама, пронађено уредно закључано испред планинарског дома, а оба његова телефона - и приватни и службени - остала су унутра, што додатно појачава мистерију око његовог кретања.

Док смо обилазили магловите стазе, нисмо могли да не помислимо на његову породицу. Његови родитељи месецима трагају за сином и моле све људе који имају било какву информацију да се јаве. Мајка је кроз сузе недавно поручила: "Ако је жив, нека нам само јави да је добро." Те речи су нам одзвањале док смо истраживали сваки кутак.

На терену нисмо пронашли ништа, ни трагове кретања, ни личне предмете, ни ишта што би указало на потенцијални правац у којем је Милан отишао.

Случај нестанка Милана Ђорђевића остаје један од најзагонетнијих у последњих година, а Сува планина је можда једино место које још увек крије одговоре. Планина и даље ћути, а мистерија се продубљује из дана у дан.

Сабласан призор код планинарског дома "Студенац"

Када је наша екипа стигла до планинарског дома, прво што им је привукло пажњу била је стара осматрачница која се надвија над литицом одмах поред објекта.

Стајали смо тамо неколико минута, слушајући само ветар и кишу, без иједног другог звука, покушавајући да схватимо да ли је могуће да је Милан некако завршио на тој страни планине. Призор је био сабласан - истакао је један од новинара портала Србија Данас и додао:

- Док смо стајали тамо, сетили смо се речи Миланове мајке. Она је за медије испричала да је баш на овој осматрачници пас спасилаца једном приликом нањушио траг, али да се тај траг нагло прекидао, као да је Милан у једном тренутку био ту, а у следећем потпуно нестао. Та информација, у комбинацији са погледом у провалију, додатно је појачала нелагоду коју смо осећали. Планинарски дом поред осматрачнице деловао је још језивије. Иако су врата била закључана, кроз прозоре се видело да је унутра све препуно прашине, као да ту нико није ни боравио ни преспавао месецима. Нема трагова живота, ни опреме, ни гардеробе, ни хране, ни било чега што би указало да је неко ту био тог дана када је Милан нестао - истакао је новинар екипе нашег портала која се упутила на Суву планину.

Тај цео призор - пуст дом, осматрачница, провалија која гута светлост, и потпуна тишина, оставио је дубок траг на свима нама. А у глави нам је одзвањало само питање које смо поставили још на почетку текста: шта је нестали Милан овде радио и тражио сам, без икакве опреме, усред радног дана?

Све што смо видели на Сувој планини, све приче које смо чули и сваки детаљ из истраге воде ка истом месту, а то је потпуна празнина. Као да је Милан Ђорђевић на овом месту једноставно испарио, без трага, без доказа, без одговора. Ни терен, ни пси трагачи, ни сведоци, ни месеци упорне потраге нису успели да расветле последње кораке фармацеута из Ниша.

Породица и даље чека и не губи наду, и даље се трага за Миланом, а мистерија постаје све дубља. Док се истина не појави, Сува планина остаје једини сведок онога што се 10. јуна заиста догодило.